Враћају се роде на стубове недовршене фабрике у Новом Саду

Једна од највећих колонија Белих рода у овом делу Европе налази се у Новом Саду, на стубовима незавршеног индустријског објекта у насељу Клиса. Већ је готово 20 гнезда, а стручњаци очекују да их буде више од 50 у јуну. На 10. годишњицу свијања првог гнезда на овој локацији, дугоноге градитељке очекује и детаљан попис.

Тачно је десет година од када су прве роде на стубовима незавршене фабрике у Новом Саду направиле гнезда којима се сваке године враћају.

Роде су, по народном веровању, симбол пролећа, рађања, деце и радости. Новосађани им се радују јер су и изузетно вредне и корисне комшинице.

Јелена Гудураш из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије каже да су роде, као и све друге птице, изузетно корисне за човека, али да је за нас најкорисније то што се хране оним што човек сматра штеточинама – инсектима, гмизавцима, ситним сисарима, глодарима.

Још 2014. године роде су свиле прво гнездо у кругу незавршеног индустријског објекта у овосадском насељу Клиса.

„Већ 2017. године већих гнезда је било осам, затим тај број стално расте – 2021. и 2022. је било 31-33 гнезда, да би прошле године обориле рекорд са чак 54 гнезда и надамо се да ће тај број даље да расте“, каже Јелена Гудураш.

Према њеним речима, стубови одговарају овим птицама за гнезда зато што подсећају на нека места на којима су оне већ навикле да у урбаним срединама праве гнезда, као што су зграде, кровови, бандере.

Такође, у близини су и мање и веће водене површине које им погодују, нека станишта које њима одговарају и, нажалост, градска депонија на којој проналазе храну.

Одлични летачи, али и изванредни градитељи

Роде су изузетни градитељи и у ово доба године њихова активност је велика – граде, обнављају, поправљају, стално доносе неки грађевински материјал.

„Имамо податак за прву суперћелијску олују да ниједно гнездо није оборено током ње. Можемо видети да су свиле већ неких 20 гнезда, а сад тек пристижу тако да ово није право стање. Негде у јуну моћи ћемо да знамо коначан број гнездећих парова“, објаснила је Јелена Гудураш.

Реч је о строго заштићеној, односно угроженој врсти. Опасност им, пре свега, прети од тровања, затим због места која бирају за своја гнезда могу да страдају од струјног удара и због других последица човекове небриге.

Њихов пут до места где проводе хладне периоде године прилично ризичан и тежак.

„Роде су одлични летачи, али морају да пређу дуг пут. Због тога птице морају да буду физички спремне, да буду у доброј кондицији, али нажалост доста страдају на том путовању, због тровања и електрокуције, али такође и због криволова“, наводи Гудураш.

На сваких десет година, како је било и 2014. године, организује се велики европски попис белих рода, у коме ће учествовати волонтери, чланови, сарадници Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.