Прашуме нестају брзином од 10 фудбалских терена у минуту

Уништавање најочуванијих области под прашумама на свету наставило се немилосрдном брзином и током 2023. године, упркос драматичном паду бројева када је реч о искрченим површинама у бразилској и колумбијској Амазонији, показују нови подаци.

Са подручја великог скоро као Швајцарска склоњено је растиње које је било нетакнута прашума до прошле године. Површина која је искрчена заузима укупно 37.000 квадратних километара, показују подаци до којих су дошли Светски институт за ресурсе (World Resources Institute – WRI) и Универзитет Мериленд.

То значи да брзина којом је прашума крчена износи 10 фудбалских терена у минуту. Најчешћи разлог је потреба за обрадивим земљиштем широм света.

Док Бразил и Колумбија бележе смањење уништавања шума од 36 и 49 одсто, респективно, у складу са еколошком политиком председникâ Луиза Инасија Луле да Силве и Густава Петра, огроман атак на шумска подручја у Боливији, Лаосу, Никарагви и другим земљама поништава тај напредак.

Канада је такође доживела рекордан губитак шума услед пожара, у којима је нестало више од осам милиона хектара.

Микаела Вајс, директорка организације за заштиту шума у свету Глобал форест воч при WRI, истиче да је свет направио два корака напред, али и два корака уназад када је реч о прошлогодишњем губитку шума.

„Стрмоглави пад бројева када су у питању искрчене површине у бразилској Амазонији и Колумбији показује да је напредак могућ, али интензивирана сеча шума у другим областима се у великој мери супротставила том напретку“, рекла је Вајсова и додала да се мора учити од земаља које успешно успоравају крчење шума.

Промене у коришћењу земљишта, што се махом ослања на крчење шума, други су извор емисије гасова стаклене баште по величини и главни покретач губитка биодиверзитета. Очување прашума је од суштинског значаја за ограничавање глобалног загревања на степен и по Целзијуса изнад прединдустријских нивоа, тврде истраживачи.

Стручњаци упозоравају да наставак крчења шума значи да су владе опасно скренуле са пута када је у питању испуњавање њихових обавеза у погледу климе и биодиверзитета.

На климатској конференцији КОП 28, одржаној крајем 2023. године у Дубаију, владе су се сагласиле да је потребно да се зауставе и преокрену губитак и деградација шума до 2030. године, на шта су се светски лидери обавезали на скупу КОП 26 у Глазгову.

Али нове бројке показују да је свет далеко од достизања циља – од заустављања уништавања шума, јер су позитивне промене у глобалном губитку шума током претходних неколико година биле незнатне.

Иако је Бразил значајно успорио своју стопу губитка шума, и даље је, уз Демократску Републику Конго и Боливију, међу три земље са највећим губитком примарних прашума. Заједно, ове три земље имају више од половине укупне глобалне годишње површине са којих су шуме склоњене.

Боливија већ три године заредом бележи огроман пораст сече шума, углавном због експанзије узгоја соје. У Лаосу и Никарагви предели под нетакнутим прашумама претрпели су огроман губитак јер је само током прошле године искрчено 1,9, односно 4,2 одсто површине. Збрисане шуме у Лаосу резултат су пољопривредне експанзије подстакнуте потражњом из Кине, док се у Никарагви за то криви сточарство и ширење пољопривреде.

Упркос недостатку укупног напретка у бројкама за 2023. годину, истраживачи су рекли да би свет могао да учи из примера Бразила и Колумбије како би испунио циљеве у очувању шума.

Професор Метју Хансен, специјалиста за даљинско истраживање на одсеку за географију Универзитета Мериленд, рекао је верује да је једини начин да се прашуме сачувају од тамањења, увођење компензационих мера.