Добре вести на Светски дан шума: Србија прешла 40 одсто под „зеленим покривачем"

Шуме су један од најсложенијих копнених екосистема, драгоцени су природни ресурс од изузетног значаја за човека али и за укупни биодиверзитет. Шуме, покривајући трећину светске копнене површине обезбеђују и више од 300 различитих функција, око 1,6 милијарди људи директно зависи од шума, и од њих обезбеђују храну, лекове, гориво и уточиште.

Србија, као средње-шумовита земља, има 29 одсто територије под шумама и 50 врста дрвећа.

Професор Бранко Стајић, декан Шумарског факултета Универзитета у Београду, рекао је да је стање шума у Србии задовољавајуће са тенденцијом поправка и напредовања.

„Тих 29 посто који ординирају у јавности је податак који није укључивао још пет посто додатне површине шикара и шибљака, односно мање квалитетних шума“, рекао је професор Стајић.

Додаје да је тако укупно, у Србији под шумама 34 посто територије, а према новим подацима који се управо сумирају, то заправо нешто више од 36 одсто.

Наводи Војводину као локацију која има шумовитост од свега шест, до седам процената, али и то да је у питању земљиште које је погодно за пољопривреду, док је источна Србија натпросечно шумовита.

Шуме се, осим због пољопривреде, крче и због разних грана индустрије, као и због добијања грађевинског земљишта.

„Проценат шумовитости код нас ће се повећавати из више разлога. Један је тај, што се у руралним крајевима дешава депопулација, људи напуштају домаћинства, огњишта, пољопривредна земљишта и то полако зарасте, настаје шума, прво лошијег квалитета, а касније ће то прећи у неке површине које су под шумом“, објаснио је декан Шумарског факултета.

Објашњава да се у Србији о шумама плански води рачуна, уз уважавање струке. Законом је забрањено сећи више од онога што прирасте у шуми.

Говорећи о поштовању закона, каже да, као и у свакој сфери, сигурно има ствари које су ван тих оквира.

„Шума мора да се користи, код коришћења, ми обављамо велики број еколошких функција шуме, смањујемо конкуренцију, повећавамо виталност, отпорност и стабилност шума за дејство различитих штетних ефеката, а ми користимо дрво тако што је дрво озбиљан енергент јако доброг еколошког профила који спада у категорију зелених обновљивих ресурса“, објаснио је професор Стајић.

Говорећи о планској сечи шума, професор каже да је ту реч о етапној обнове старог екосистема који је спреман да пропадне, када стабла могу на неки начин да емитују угљен диоксид, и тако се претвара се у нешто што је и штетно за природу. Тако се, објашњава, полако занавља стара шума, и ствара нова.

Акциони план о шумама Србије још није донет, иако је био најављиван 2010, када је донет Закон о шумама.

Доктор Звонимир Баковић испред ЈП Србијашуме, каже да смо данашњи дан посвећен шумама, дочекали „спремнији него икада“.

„Најновији подаци говоре да је пошумљеност 36,8 процената, а ако на то додамо 4,4 процента појединачних стабала која се налазе ван шуме, ми са тим долазимо до податка од преко 41 одсто“, каже др Баковић.

Додаје да Просторни план наше земље дефинише шумовитост на 41,4 процента, и да смо, према подацима Националне инвентуре од пре пар недеља, фактички, веома близу те бројке. Старији подаци су били 29,1 одсто.

Истиче да је поред површина под шумама, важан податак и о њиховом квалитету и структури, где се такође бележи побољшање.

Говорећи о плановима у вези са државним шумама, др Баковић истиче да се они у Србијашумама спроводе „сто посто“.

„Одговорно тврдим да ми газдујемо шумама одрживо и у складу са законом и блиско природи“, рекао је др Баковић и додао да се годишње у Србији посади око три милиона садница.

Ипак, указује да је неповољно стање станишта у смислу мале количине влаге и снега.

Када је реч о бесправним сечама, код државних шума, каже др Баковић, та појава је на нивоу статистичке грешке: „Проблем су шуме уз административну линију према Косову и Метохији и о томе смо причали више пута“.

Објашњавајући да проценат шума у приватном власништву расте, гост РТС-а каже да „свако треба да чува своју шуму“, и да бесправну сечу шума треба пријавити полицији и локалној самоуправи и стручној служби како би починиоци били процесуирани. Каже да се већина тих предмета реши.