Загађење и пречишћавање вода као прекогранични проблем, шта очекује Београд

Некада је Бегеј код Итебеја, близу границе са Румунијом био једна од најзагађенијих тачака. То се променило уласком Румуније у Европску унију и прихватањем обавеза да ни комуналне ни индустријске отпадне воде не смеју да се испуштају у реке.

Уз помоћ европских претприступних фондова реконструисана су стара и изграђена нова постројења за пречишћавање тако да квалитет отпадних вода буде у складу са европским стандардима.

„Постројење смо почели да градимо 2005. а завршили 2011. године и знатно је смањено загађење. Вода је чистија. Са напредном технологијом, са биолошким третманом знатно је смањена концентрација загађујућих материја на станици где се вода испушта у Бегеј, тако да не угрожавамо реке и рибљи фонд у њима. Мониторинг показује знатно смањење загађујућих материја", рекао је Адријан Коруи, шеф фабрике за пречишћавање отпадних вода „Акватим" у Темишвару.

Део енергије за рад постројења добија се из соларних панела, а у припреми је постројење у којем ће се од отпадног муља добијати биогас.

„`Акватим` је користио два претприступна фонда . Један, од 30 милиона евра, коришћен је за изградњу пречистача воде. Направљено је неколико канализационих мрежа. Све то је направљено пре уласка у ЕУ. Када смо постали чланица ЕУ имали смо приступ и много већим изворима финансирања што нас је претворило у регионалног оператера. И наравно да имамо чистије реке", изјавио је Михај Грозавеску из одељења за импелментацију европских пројеката, „Акватим".

Око 60 одсто становника Румуније прикључено је на канализационе мреже са третманом отпадних вода. У урбаним срединама 99 одсто. Остаје проблем мањих насеља.

У Поглављу 22 Уговора о приступању, које се односи на животну средину, до 2018. године свако село или мали град требало је да има централизован систем водоснабдевања и систем за сакупљање отпадних вода.

Бегеј је чистији него што је био, а то важи и за друге реке у које се уливају само пречишћене комуналне отпадне воде. 90 одсто трошкова за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода покривени су грантовима европске уније.

А да би се Румунија ускладила са директивама европским о отпадним водама неопходно је уложити још 20 милијарди евра.

У Србији је нешто више од половине становништва прикључено на канализационе мреже, а третманом кумуналних отадних вода покривено је мање од 15 одсто. Становници Кањиже су међу њима, па се у Тису улива пречишћена вода.

„Сам пречистач се заснива на конвенцијалној технологији биолошки активног муља уз претходну биолошку денитрификацију и претходну биолошку дефосфоризацију. Наравно да је рађено уз помоћ средстава ЕУ. Што се тиче самог пројектовања то су домаћи пројектанти урадили, домаћи извођачи извели. Што се тиче трошкова причистача највећи трошак који заиста оптерећује рад јесте потрошња електричне енергије", каже Душан Глишић, директор предузећа „Потиски водовод".

Од 50-ак изграђених постројења за третман отпадних вода у Србији половина није у функцији. Београд нема ниједно и сва канализација се улива у Саву и Дунав.

„Београд нема пречићавања и то не мора да буде толико лоше, јер му је то шанса да онда када већ нешто ради да уради нешто што је најсавременије. Та нова решења која би Београд по мени требало да примени, уместо једног великог централног постројања које је предвиђено на Великом селу са неких 50, 60 хектара резервисане земље, да се ради два, три мања децентрализована постројења која су јефтинија и за изградњу и за трошкове погона, за одржавање и много се лакше уклапају у наредну европску директиву која ће захтевати да сви они у свим градовима Европе који већ имају постројења морају да их прераде и да постану енергетски неутрални. Морају произвести онолико енергије колико троше", изјавио је проф. Чедо Максимовић из Империјал колеџа у Лондону.

Програмом „Чиста Србија“ вредним 3,2 милијарде евра предвиђена је изградња 5.000 километара недостајуће канализационе мреже и 159 постројења за прераду отпадних вода.

Прича је настала у оквиру регионалног еколошког пројекта продукције на тему заштите животних ресурса, као што су вода и ваздух у четири земље Западног Балкана (Србија, БиХ, Црна Гора и Северна Македонија) на основу добрих примера из суседних земаља чланица ЕУ уз подршку Journalismfund Europe.