Један људски живот, стадо оваца или 50 коала – кога бисте најпре спасили, и шта тај одговор открива о вама

Ново истраживање открива да људи који су у експерименту испитани, вреднују један људски живот више од изумирања читаве нељудске врсте – што је резултат који је је истовремено изненађујућ и забрињавајући.

Катастрофални догађаји приморавају нас да доносимо тешке одлуке шта да сачувамо, а шта да напустимо. У таквим ванредним ситуацијама, наши избори откривају до крајњих детаља какве вредности приписујемо различитим врстама „имовина“, или онога што нас окружује где спада и живи свет.

Прављење приоритета међу људима ће постати још важнији у условима климатских промена, које доносе још горе пожаре и друге еколошке катастрофе. Ако се природа увек спасава последња, можемо очекивати понављајуће губитке биодиверзитета, укључујући изумирање бројних врста.

Губитак биодиверзитета у пожарима Аустралије био је катастрофалан. Изгорео је распон од више од 500 биљних и животињских врста и најмање половина од више од 100 угрожених врста. Катастрофа је довела до најмање једног изумирања – једне врсте стенице у западној Аустралији.

Губици су подстакли размишљање о нашим приоритетима. Завршни извештај парламентарне истраге Новог Јужног Велса о пожарима, на пример, поставља питање да ли ова хијерархија заштите треба увек да се примењује.

Наше ново истраживање истраживало је вредности заједнице по овом питању. Налази су били прилично освешћујући.

Доношење тешких избора

У анкети је учествовало 2.139 Аустралијанаца. Испитаници су рангирали имовину коју би спасили у хипотетичком пожару, бирајући између следећих опција: особа која није упозорена да се евакуише, особа која је игнорисала савет да се евакуише (и тако имплицитно преузела одговорност за сопствену безбедност), популација од 50 коала (од којих многе друге популације постоје на другим местима), једна од само две популације врсте валабија, једина популација аутохтоне врсте пужева (која би изумрла ако би била спаљена), једина популација аутохтоне врсте грмља (која би изумрла ако би била спаљена), стадо од 50 оваца, кућа, шупа и трактор, два предмета од аутохтоног културног значаја (галерија на стенама и резбарење дрвета).

Испитаници у анкети су у великој већини дали највиши ранг двема опцијама које укључују спасавање људског живота – чак и ако је тој особи више пута речено да се евакуише, и чак ако је последица тога изумирање неких аутохтоних врста биљака или животиња.

Спасавање особе која није добила упозорења о евакуацији је оцењено највишом оценом, испред спасавања особе која је игнорисала савет о евакуацији. Следеће је било спасавање популације коала, а затим спасавање популације валабија.

Преостале опције су имале негативне оцене, што значи да је већа вероватноћа да ће их испитаници изабрати као најмање важне.

Људи су такође, даљим означавањем избора, давали предност коалама у односу на валабије, са мање бриге за жбуње и пужеве. Још ниже рангирани су предмети од домородачког културног значаја. Спасавање куће и шупе имало је најнижи ранг.

Резултати који разоткривају важне односе

Из резултата анкете издвојило се неколико кључних порука.

Прво, конвенционална хијерархија заштите током пожара – давање приоритета људском животу, затим инфраструктури, а затим биодиверзитету – не одражава увек друштвене вредности. Понекад је заштита природних добара важнија од заштите барем неке инфраструктуре. У пожарима Аустралије, покушаји да се спасу кључне популације угроженог валабија показали су да је таква заштита добара биодиверзитета могућа.

Друго, наше друштво цени један људски живот више него милионе година еволуције.

Треће, наш однос према природи далеко је од егалитарног. У овом случају, преференција за спасавање коала је у складу са претходним студијама које показују да нам је много више стало до „слатких“ сисара него других врста.

Четврто, питања добробити животиња могу надмашити разматрање последица очувања. Сумњамо да су застрашујуће слике коала које пате у шумским пожарима можда допринеле им је дат виши приоритет.

Преиспитивање приоритета

Коначно, резултати су били забрињавајући када је реч о очувању слабо познатих врста, чије изумирање се убрзава широм света. Те губитке друштво је углавном занемарило.

То сугерише да треба боље направити „списак разлога“ за спасавање таквих врста. Аустралијска фауна бескичмењака је веома препознатљива, фасцинантна и од виталног значаја за здравље бројних тамошњих екосистема.

Постоји велики ризик да изгубимо већи део природе која нас окружује, која нас подржава и помаже. Да би се тај ризик умањио, то може захтевати преиспитивање наших приоритета – а у неким случајевима и доношење другачијих избора. Истраживање је радио тим професора Универзитета „Чарлс Дарвин“.