Како je заштита Акропоља и Метеора сачувала грчке гуштере и орлове

Акропољ, Делфи, Метеори… Углавном познате дестинације, нарочито међу туристима из Србије. Осим археолошких и културних вредности, ти локалитети имају још једну специфичност – развој посебног типа биодиверзитета, што значи да се, на територији коју покривају, и која је под одређеним законским степеном заштите, биљни и животињски свет, мало другачије развија.

Програм који укључује Универзитет у Атини и ресорна министарства и агенције, има за циљ да истражи управо те посебности биљног и животињског света, и то на двадесетак археолошких локалитета.

Тако су у центар пажње научника – са каријатида, манастира на вртоглаво високим стенама и мистичности „пупка света“ у Делфима, сада дошли „живи експонати“ који су нераздвојни део светски познатих локалитета. Јединствена акција којом се мапирају подручја и врши попис врста, покренута је и због потенцијалних ризика које носи актуелна свеприсутна климатска криза.

Истраживачима су тако, поред поменутог Акропоља, укључујући подручје древне Агоре, занимљиви и Епидаурус, Олимпија, Филипи, Месина, Аптера у Ханији, Мон Репос на Крфу, Додони, Никопољ, Метеори, Агиос Ахилеј код Преспе, Стари град Јанина, Акрокоринт, Грамвуса-Балос, Мистра, Делос, Сунион, Враврона, Делфи, Фестос...

Строга дугогодишња законска заштита и конзервација археолошких локација спречила је активности које су штетне по биодиверзитет, као што су лов, загађење вода и земљишта. Тако је на пример данас камење на Акропољу дом ендемичне биљке micromeria acropolitana, која искључиво тамо расте. Друга места, као што су Делфи или Епидаурус, станиште су ретких врста орлова или ендемских врста гуштера којима су уобичајени животни простор су древне стене и стубови.

Природњаци који су откривали и проучавали остатке древних цивилизација широм медитеранског подручја, готово увек уз архитектонске описе, записивали су и колико су опчињени богатстом и лепотом природе.

Аутори до сада обављених истраживања на неким од локација, наглашавају да је живи свет „саставни део археолошког пејзажа где у пролеће свежа трава и шарено дивље цвеће дају лепоту древном камењу“.

Древни акантус као симбол симбиозе

Један од карактеристичних примера споја археологије и природе је акантов лист (аcanthus spinosus L.) који је присутан као декорација на коринтским стубовима.

Коришћен је у древним временима у свакодневном животу, богослужењу, митологији и медицини, а његови наследници – и данас сасвим несметано расту у природном окружењу – на археолошким налазиштима.

Танасис Кундријас из регионалне Привредне коморе у Волосу (Тесалија), у којој се, у кругу пољопривредника, посебно прати утицај људских активности на живи свет, рекао је за Портал РТС-а да је контрола поменутих локалитета од велике важности, имајући у виду посебност Грчке у смислу биодиверзитета, али и због тога што је, како наглашава, биолошко богатство Грчке међу највећима у Европи и на Медитерану. (Грчка има 9.800 острва и 18.400 километара обале, што пружа додатне, разноврсне услове за богатство различитости облика живота).

„Грчка је ботанички рај, земља са импресивним мозаиком копнених, мочварних и морских екосистема, обдарена разним стаништима и пејзажима попут оних из полупустиња источног Крита, станишта Родопа и других планинских ланаца. Грчка флора има око 5.700 евидентираних врста, од којих је око 13,2 одсто (750 врста) ендемских. Упркос малој територији, једна је од најбогатијих земаља по биодиверзитету у Европској унији, али и глобално”, испричао је Кундријас.

Занимљив спој археолошких локалитета и научних сазнања која обично уз њих иду – и богатства биодиверзитета, види се и на језеру Карла, познатом по томе што је дом за чак 180 врста птица и велики број риба.

Језеро Карла има јединствену историју, а према грчком миту, поред језера, венчао се и сам бог Аполон, симбол склада и лепоте, за кога су међу светим животињама биле гаврани, скакавци, змије и соколови, а у чије су кочије били упрегнути – лабудови.

Карла и „признајем, погрешио сам, и хоћу то да исправим“ систем

Језеро је потпуно исушено 1962. да би се добило земљиште за пољопривреду, упркос томе што је било место јединствене рибарске културе. Као да је природа умешала прсте – пољопривредне културе нису никако напредовале, па се догодила – обнова језера. Пројекат је оцењен као један од најамбициознијих у смислу обнове мочвара и добру студију случаја за Рамсарску конвенцију.

Језеро је „отворено" у октобру 2018. Иако је изгубило непознати број аутохтоних врста птица и риба, постало је дом новим врстама животиња, а окружују га храстове, и шуме кестена, врбе и тополе, на острвцима су дивље руже, оригано, ту је незаобилазна водена трска...

Угостио нас је и монах Атанасос, који служи у малом манастиру Светог Николе, на самом ободу језера.

Као што наш резерват биосфере Голија–Студеница чини јединствени спој културне баштине и природног богатства, тако се овде, уз ветар који подсећа на београдску кошаву, сједињују, чини се баш за човекову радост и уживање, природне лепоте Карле, и мир који пружа манастир.

У обиласку језера, придружио нам се један од секретара управе Тесалије Јанакулис Костас.

„У овим временима када се све брзо мења, морамо да покажемо бригу и интересовање за чување постојећег стања. Позивамо грађане да воде рачуна о животињама, птицама, рибама и биљкама. Овде постоје и удружења која, на пример, чувају старо семе одређених врста биљака. Грчка има предности – висок степен осунчаности, повољне ветрове и уопште – добру климу. Да бисмо развијали обновљиве изворе енергије, а то иде добрим путем, морамо да водимо рачуна о животној средини и зато смо веома строги по питању давања дозвола и праћења изградње паркова са ветротурбинама и соларним панелима“, рекао је Костас.

Осим домаћег законодавства и локалних прописа, и Европска еколошка мрежа Натура 2000 штити станишта, животињске и биљне врсте – чува 299 биљних и животињских врста, 177 врста птица и 89 типова станишта Грчке.

*Текст је реализован у сарадњи РТС-а са Програмом „Пулс Европе" Делегације ЕУ у Београду