Србија емитује два до три пута више гасова од просека у Европској унији

На климатском самиту у Дубаију 123 земље су обећале да ће до краја деценије утростручити капацитете обновљивих извора енергије. Међу потписницама је и Србија. Мерења показују да ће 2023. бити до сада најтоплија година. Према проценама, уколико се настави овим темпом, раст просечне глобалне температуре биће 3 степена уместо 1,5 како Париски споразум предвиђа. Наш регион се брже загрева од светског просека.

Смањење емисија значило би и смањење загађења. Са првима хладним данима мерне станице у Србији, и то углавном ноћу, бележе повећано загађење ваздуха.

„Код нас је значајно повезана енергетска трансформација и загађење ваздуха због тога што један део тог загађења, и то значајан, долази из термоенергетског сектора. Оно што је на неки начин апсурдно, то је да климатске промене можда код нас допринесу смањењу загађења, јер се смањује грејна сезона, јер просечна температура расте, грејна сезона почиње касније и завршава се раније“, рекао је Дејан Лекић (Национална еколошка асоцијација).

Министарство заштите животне средине усвојило је кровни Закон о климатским променама, а затим и подзаконска акта. Израђен је Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период 2023–2030. са Акционим планом.

„Не треба да заборавимо да 2025. године треба да предамо нове циљеве смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште. Ми још увек нисмо усвојили ни Интегрисани план за енергетику и климу који би негде требало да води ка том процесу подизања амбиција. Национални програм за прилагођавање на измењене климатске услове исто тако је кренуо с неком процедуром – и није усвојен. Тако да ми се чини да смо негде у неком раскораку, рекла бих, са очекивањем", истакла је Данијела Божанић, метеоролог, консултант у области климатских промена

Европска унија уводи порез за производе са високим емисијама угљеника.

„Под удар тог пореза неће доћи све компаније на тржишту, него само компаније које послују у области електричне енергије, производње електричне енергије, па у случају да се електрична енергија извози у ЕУ, биће додатно опорезована. Затим цементаре, индустрија алуминијума и вештачких ђубрива. Њихови производи ће поскупити за износ те додатне таксе која ће ићи у буџет ЕУ", рекао је Дејан Стојадиновић, консултант у области енергетике.

Иако Србија није велики емитер гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу, у односу на број становника наше емисије су 2 и по до 3 пута веће од просека у Европској унији.