Читај ми!

Откуд нама аурора бореалис, торнадо и суперћелијске олује

Мистериозну црвену светлост која се појавила на небу изнад Сомбора, Врбаса, Банатског двора, Бачком Петровом Селу оставила је грађане у чуду. Неки су успели да забележе овај јединствен феномен. Др Владан Дуцић, професор климатологије на Географском факултету Универзитета у Београду, каже да су ове појаве нешто са чиме смо се већ сусретали.

Професор др Владан Дуцић, гостујући у Београдској хроници, напомиње да њему као професионалцу који проучава ове појаве ништа није необично, а да је поларна светлост изнад Београда могла да се види 2000. године, 6. и 7. априла.

„Што се тиче временских непогода и јаких ветрова, тога је било и раније. Само се поставља питање већег интензитета или мањег, где, како и шта. То је друго питање“, додаје професор.

Поларна светлост и јаки ветрови нису повезане појаве. Поларна светлост настаје као светљење честица у вишим слојевима атмосфере које су стотинама километара изнад нас, објашњава гост Београдске хронике.

„Под утицајем сунчевог ветра побуђују се електрони кисеоника и азота и они емитују светлост. Ето, то се догађа. Када је у питању кисеоник, он емитује црвену светлост, а када је у питању азот, који доминира у атмосфери, онда има другачије боје“, наводи проф. Дуцић.

Да ли ветрови јаче дувају

У Бачкој Паланци се, на пример, јуче догодило да је од силине ветра одлетео кров једне куће. Професор истиче да је јуче хладан фронт прелазио преко наше земље, и то у склопу циклона, што је условило тако јак северозападни ветар.

„Неколико дана пре тога, имали смо кошаву. Циклон је био у Медитерану, анти-циклон над Украјином и зато је дувала кошава“, додаје професор.

У последње време може се приметити да је дошло до извесних промена временских прилика, напомиње климатолог. Утврђено је да се кошава појављује ређе него раније, али то смањење учесталости је још увек у оквиру флуктуација које се могу сматрати релативно нормалним опсезима.

„Нема тог неког тренда да можемо да тврдимо да је енергичнија, слабија и тако даље. Сетите се само 2014. и завејаних људи на путу Нови Сад – Суботица. Мислим да је било 15 или 20 тих људи у завејаним аутомобилима. Дакле, имали смо ту. Имали смо кошаве и раније. Рецимо, о кошави се говори чак и у манастирским хроникама“, напомиње проф. Дуцић.

Откуд нам сада суперћелијске олује и торнадо

Суперћелијске олује су само модеран термин који је сада ушао у употребу, а већ дуги низ година се користи у метеорологији, напомиње професор.  

„Имао сам ту срећу да сам још 1992. Године проучавао појаву торнада. Тада још није било сателита и модерних уређаја и то смо радили, што се каже, пешке. Истраживали смо појаву код Ваљева и имали смо извештаје из новина. Писало је да су куће изрешетане као митраљезом. Значи, мени је то било сумњиво. Имали смо ту срећу да је то било у близини Петнице и тамо је истраживачка станица. Организовали смо екипу, обишли терен и истражили“, каже професор.

Установили су да је путања торнада била негде око једног километра, а ширина рушења око 250 метара. Брзина ветра је била од 250 до 300 километара на сат.

Има ли разлога да се плашимо временских (не)прилика

Професор Владан Дуцић напомиње да наше страховање због климатских промена није нешто чиме се бави климатологија. Оно што она може да понуди су званични извештаји и подаци.

„Сигурно је да нема повећања учестаности тропских олуја, односно урагана. То је утврђено да се не догађа, иако пораст температуре постоји. Значи да је ствар сложенија, а сложенија што постоји тзв. феномен вртложности који уставља појаву и димензије итд. А што се тиче ових наших ван-тропских олуја које се код нас јављају и у Европи, једино је утврђено да постоји велика вероватноћа да су се помериле путање на север. Али да повећане учестаности нема“, наглашава професор.

Што се тиче веће учестаности током ове године, то је у вези са феноменом Ел Нињо, топлом струјом у Тихом океану која је условила повишење температуре и повишење испаравања. Већа количина водене паре у ваздуху, а топао ваздух може да прими већу количину водене паре, и онда је то врло вероватно, у великој мери утицало на повећање интензитета, додаје професор Владан Дуцић на крају гостовања у Београдској хроници.

недеља, 14. јул 2024.
29° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару