„Зелена агенда без агенде – Десети извештај Коалиције 27

Квалитет ваздуха који дишемо, доступност воде за пиће, угроженост природних станишта и врста, ширење дивљих депонија последице су пропуштених рокова за спровођење законодавства Европске уније у Поглављу 27. То је укратко закључак Десетог извештаја из сенке Коалиције 27 под називом „Зелена агенда без агенде” која анализира напредак Србије у заштити животне средине.

Још нема знатнијег напретка у успостављању ефикасног система управљања отпадом.

„Мислим да је главна добра вест што све више грађана разуме како загађење животне средине утиче на здравље и да то постаје ствар која им постаје битна. Друга позитивна ствар јесте да су кренуле озбиљне инвестиције у животну средину", рекао је Игор Јездимировић из „Инжењера заштите животне средине".

У Извештају се указује на то да се нове инвестиције у изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода ослањају на застареле технологије.

„Да би те инвестиције биле употребљиве, треба спровести цео један програм обуке како радити и како употребити те инвестиције на најефикаснији начин да би се направила промена на терену", каже Љубиша Мијачић из Светске организације за природу.

Повећан је број мерних места за контролу квалитета ваздуха, али један од изазова, када је реч о заштити ваздуха, јесте како се прелази од мерења ка мерама.

„Имамо 21 град на листи прекомерно загађених, ниједан се није померио из загађене у чисту категорију", рекао је Огњен Пантић из Београдске отворене школе.

Немамо довољно заштићених подручја, а притисци на природне ресурсе су све већи.

„Овог тренутка Србија има 8,03 заштићене територије а по важећем програму заштите природе 2023. требало је да заврши са 11 одсто", истакла је Тања Петровић из „Младих истраживачи Србије".

За кривична дела против животне средине прошле године поднете су пријаве против 1.652 лица, 175 више него 2021. године.