Задатак урбаниста је да нам градови буду чисти и здрави за живот

Више од половине светског становништва данас живи у градовима, а процењује се да ће до 2050. године у градовима живети две трећине људи. Због тога је задатак урбаниста планирање градова са мањом потрошњом енергије и са више зеленила.

„Као прво, то је концепт да град подржава становника, да омогућава здрав боравак, да садржи просторе у којима ће се он осећати пријатно и који ће му омогућавати здраве услове, али не само у смислу здравог ваздуха, него и у психолошком погледу“, наводи проф. др Александра Крстић-Фурунџић са Архитектонског факултета у Београду.

„Да бисмо постигли чисте и срећне градове, треба више да слушамо становнике, да поштујемо њихове жеље, да их укључујемо у изреду планских документата. Да их укључујемо, да их подучавамо како на неформални начин да се укључе у процесе планирања и да их едукујемо“, сматра проф. др Александра Ђукић са Архитектонског факултета у Београду.

„Изазови са којима се суочавамо условили су примену различитих стратегија. Пре свега увођење зелених површина, и спровођење континуалне зелене инфраструктуре у градовима. У томе предњаче, богати, градови западног света, посебно велике европске престонице, попут Париза, Милана, Лондона, Брисела“, напомиње проф. др Милена Вукмировић са Шумарског факултета у Београду.

Најчистији ваздух удишу становници скандинавских земаља, у којима је просечан животни век десет година дужи него у Србији. А до чистијег ваздуха дошли су коришћењем чистих извора енергије, прилагођавањем саобраћаја, одговорнијим управљањем отпадом...

„Норвешка се одлучила да постане земља у којој ће стварати неку нову индустрију, а то је индустрија знања. Значи, то су знања архитектурна, инжењерска, социолошка, сва знања која ми имамо. Да сакупимо и да радимо на томе“, наглашава проф. др Аленка Темељотов-Салај, са Универзитета у Трондхајму, Норвешка.

Поред тога што је пооштрено законодавство у земљама Европске уније уведене су значајне олакшице и субвенције за енергетски ефикасну градњу и мере смањења загађења.

„Одрживо планирање заправо значи да ви некад не треба да градите. Значи, сама идеја да се треба градити поред свега шта је напуштено и запуштено је бесмислена. Најбитњије је оно шта ви имате, зелене инфраструктуре на локалитету“, каже проф. др Ивана Катурић, архитекта, УРБАНЕКС, Сплит.

У Србији око 60 одсто становника живи у урбаним подручјима, где је највише аутомобила, где се производи највише отпада и где је ваздух најзагађенији. Због тога је један од задатака урбаниста - примена решења и технологија које су већ показале резултате у многим земљама.