Увело лишће – микрокосмос биодиверзитета

Када бескичмењаци „грицкају“ лисну материју, они је уситљавају на ситније комаде. Тако бактерије и гљиве разграђују ове делове и претварају их у вредне хранљиве материје као што су азот, калцијум и сумпор који помажу у исхрани дрвећа и других биљака.

Ова врста природних процеса од велике је помоћи кроз обнављање тла, јер доприноси животним циклусима. Тако се мртве биљне материје претварају у храну за живе биљке.

Иако увело лишће може изгледати као да нема никакву улогу, микроскопски свет врви испод њих.

Предности за животну средину

Микростаниште листова је разноврсно. Структурно се састоји од биљног отпада као што су увело лишће, цвеће, кора, семе и гранчице. Хемијски, садржи супстанце као што су целулоза и лигнин.

Студија из 2023. сугерише да лишће јача биодиверзитет екосистема тако што чини земљиште плоднијим и смањује ризик од патогена из отпада које су оставиле животиње.

Осушени листови пролазе кроз три фазе распадања. Видљиви горњи слој је слој легла. Други слој, састављен од трулих листова, је слој ферментације. Последњи, потпуно трули слој је направљен од густе и тамне органске материје зване хумус, врсте земљишта које пружа идеално окружење у којем биљке расту и напредују.

„О том тлу треба размишљати као о екосистему.То земљиште садржи минералну компоненту, као што су песак, муљ и глина. Садржи и просторе испуњене ваздухом или водом, али и органском материјом. Постоји и жива компонента, као што су глисте, гљивице и бактерије. О овом тлу треба говорити као о сложеном систему, а не о једној целини“, истакла је Сју Бартон, научник за биљке и земљиште са Универзитета Делвер.

Не само да лишће које се распада помаже у ослобађању хранљивих материја у земљу, већ може и да складишти угљеник у земљишту.Процесом фотосинтезе, угљеник се претвара у биомасу, која на крају умире и постаје лишће или мртво дрво.

„Мртво“ лишће је такође важно станиште за животиње. Током зимских месеци увело лишће дивљим животињама пружа уточиште. Испод растреситог шумског пода леже угнежђене чауре мољаца и лептира, а бумбари се крију да би се заштитили од хладноће, хибернирајући током зимских месеци.

„Већина лептира и мољаца презими у овом окружењу, било као јаја, гусенице, лутке или одрасле јединке.Мољци, лептири дугиних боја и гусенице тиграстог мољца заривају се у гомиле лишћа да би се заштитиле од хладног времена и предатора. Црвенопругасти лептир полаже јаја на опало храстово лишће“, истакла је Сју Бартон.

Шта урадити са сувим лишћем?

Научница предлаже да се лишће покупи са травњака како би светлост продрла и омогућила процес фотосинтезе.

„На овај начин се побољшава квалитет земљишта, тако да биљке које расту у тој области добијају више хранљивих материја. Земљиште је растресито са бољом структуром што је одлично за развој биљака.Лишће не теба стављати у пластичне кесе, јер тај ресурс више неће моћи да се користи. Друга опција је компостирање лишћа“, истакла је Сју Бартон, научник за биљке и земљиште са Универзитета Делвер.