Какав нам је ваздух ако Србија има око 3. 000 дивљих депонија које зачас плану

Неквалитетно управљање комуналним отпадом и пожари на депонијама су међу најзначајнијим узроцима загађења и доводе до озбиљних последица по здравље људи у Србији. То показују резултати истраживања под називом „Изгубљени ваздух“ које је спровео Програм УН за животну средину.

Када је у питању загађење ваздуха од саобраћаја, ложишта и индустрије, зна се које материје сагоревају. На депонијама гори свашта, па и разне врсте опасног отпада. Отпад од хране претвара се у метан, који је лако запаљив, и лако изазове пожаре при којима се емитују отровне честице и гасови.

„Све ове супстанце које се ослобађају током пожара одлазе примарно у ваздух, али од онога што се налази у том отпаду на депонији зависи каква ће бити емисија и других веома токсичних супстанци које неће увек ићи у ваздух, већ ће ићи у земљиште, у подземне или у површинске воде, или ће се преко ваздуха таложити на земљишту и завршити у ланцу исхране“, рекла је Јасминка Ранђеловић из „Алтернативе за безбедне хемикалије“.

Истраживања показују да се отровне супстанце, попут диоксина и фурана, у организам највише уносе храном. Утицај на здравље зависи од близине депонија и дужине излагања отровним материјама.

„За локације где знамо да стално долази до запаљивања депонија, а то је неких пет-шест локација, у складу са оним што постоји у међународној литератури, евидентирали смо инциденце карцинома, рецимо панкреаса, плућа, поремећаје штитне жлезде. Имамо негативне репродуктивне ефекте код жена у репродуктивном периоду, утицај на ток трудноће, јер је препознато да таква врста токсичних материја може довести и до когнитивних поремећаја тек рођене деце", рекла је др Бранислава Матић Савићевић, специјалиста хигијене.

Извештај садржи и препоруке, а најважнија је да се мора спречити избијање пожара на депонијама.

„У самом систему управљања отпадом није могуће то направити без могућности да се извуче енергија из отпада. Две трећине сваког инсинератора, спалионице, представљају механизми за спречавање настанка загађења ваздуха који управо ништа од ових дивљих депонија нема. То су отворени пожари и зато морамо да видимо како систем да унапредимо", истакао је Игор Јездимировић из организације Инжењери заштите животне средине.

У Србији је око три хиљаде дивљих депонија, а пожара више неће бити када отпад, као што се то ради у већини европских земаља, будемо одвојено сакупљали, рециклирали и користили за добијање енергије као, на пример, у новој спалионици у Винчи.