Међународни дан заштите животиња – прилика да се подсетимо да и животиње имају право на свој животни простор

Од 1931. године када је први пут обележен па до данас, свест људи о односу према животињама се променила, али често ни то није довољно како би заједно, безбедно делили животни простор.

„Пре два дана је био и Међународни дан домаћих животиња, сада је Међународни дан свих животиња, тако да једноставно пробамо бар на неки начин да укажемо пажњу људима да не живимо у неким паралелним световима, већ да живимо са живим бићима који имају осећања, који осећају радост и тугу и боли, срећу и једноставно они су нам све више неки животни сапутници који са нама деле ту нашу животну судбину и који једноставно нас увесељавају. Па хајде да ми њима бар помогнемо бар један дан да причамо мало више о њима“, истиче Александар Гравић из Удружења Анимал рескју Србија, гостујући у Јутарњем програму.

Овај дан је посебна прилика да укажемо на све проблеме и на који све начин можемо да бринемо о животињама, напомиње Сања Радосављевић.

„Почевши од те добробити према животињама, до очувања њихових станишта што је јако важно. Одговорно власништво јер животиње све чешће постају чланови наших породица“, додаје Радосављевићева.

Половина деце нема контакт са животињама

Како наглашава Александар Гарвић, поражавајући податак до кога је дошао Анимал рескју Србија радећи програм Мјау-ав експерт по школама, да 50 одсто деце нама контакт са животињама.

„И жао нам је због тога, из простог разлога, деца не знају зашто су ускраћена, а њихови родитељи можда и не размишљају о томе колико је важно за социјализацију деце, и за њихово боље одрастање, да имају ипак било какву животињу, да имају неку врсту одговорности према једном живом бићу и да знају како треба се односити према неком живом бићу“, наглашава Гаврић.

Петарда је зло

Анимал рескју је одлучио да већ сада покрене кампању против употребе петарди током новогодишњих празника, јер не желе да чекају крај године када сви већ набаве реквизите и бучне ватромете. Сматрају да је Светски дан животиња идеална прилика за покретање овакве кампање.

„То је нешто што штети свима, не само животињама, кућним љубимцима, већ да не заборавимо многа аутистична деца и одрасли који су аутистични, људи који су инвалиди, који су болесни, који леже негде којима треба мир и тишина, бебе, старије особе, значи, једноставно, свима нама смета та бука“, наводи гост Јутарњег програма.

Сви они који желе да подрже ову кампању могу на сајту Друштва за спасавање животиња да потпишу петицију и да на тај начин једноставно покажу колико грађана не жели да трпи овај терор мањине.

Брига о напуштеним животињама

Када бисмо упоредили навике, законску регулативу и свест грађана у односу према животињама у окружењу и код нас, не би се могло рећи да постоје неке значајне разлике, нити се може рећи да су наши грађани лишији, сматра Гаврић.

„Али бих навео неке позитивне примере. На пример, Турска која има веома добар однос, тј. грађани сви на улицама имају одличан однос према напуштеним животињама. Они јесу направили те напуштене животиње, али и брину о њима. Ми правимо доста напуштених животиња али не бринемо довољно о њима. Ту негде треба променити ту свест“, истиче Гаврић.

Управо су то неке области у којима треба више радиди на едукацији становништва, на медијској промоцији и подсећању грађана на те животиње које не лутају улицама зато што желе, већ зато што смо их ми напустили.