Порозне водопропусне плоче са индустријским отпадом – спас за поплављене путеве

Све чешће јаке кише узорукују бројне проблеме посебно на инфраструктури. Стручњаци кажу да се на јачину кише не може утицати, али да на урбани развој може.

Грађевински факултет у Београду ради на пројекту израде порозних бетонских плоча са великом водопропустљивошћу, које су намењене поплочавању стаза и помажу у контроли полава.

Професорка Владана Рајаковић Огњановић са Института за хидротехнику и водно-еколошко инжењерство каже да је специфичност тих плоча у томе што се праве делом од отпада.

„У питању је индустријски отпад који може да постане користан материјал. Кроз овај пројекат ми промовишемо идеју да направимо од смеше конвенционалних материјала и отпадних материјала које адекватним техникама и методама преводимо у нови материјал који добија нову вредност, уводимо у грађевински материјал и утичемо на његове карактеристике“, истакла је професорка Рајаковић Огњановић.

Индустријски отпад није „за бацање“

Индустријски отпад налази се у окружењу свих индустрија – на депонијама индустријских погона, фабрика. Ти материјали су специфични. Када је реч о електрофилтерском пепелу који се може наћи у окружењу термоелектрана, железара, рудника.

„Прва асоцијација обичног човека кад кажемо реч отпад је у ствари комунални отпад. Ми на тај не мислимо. Индустријски отпад има карактеристике које могу бити пожељне када се уграде, могу да унапреде квалитет конвенционалних материјала које користимо иначе у грађевинској индустрији“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Према њеним речима, то унапређење огледа се кроз управљање производњом и функционалношћу материјала.

Кључно је одредити удео, односно проценат отпадног материјала који се уграђује у класичне грађевинске материјале.

„Ми се играмо за почетак. Почнемо експерименте у лабораторији, кренемо са скромних пет, 10, а дођемо до 30 одсто удела. Шта тиме у ствари постижемо? Не желимо да изгубимо од механичких карактеристика, то јест од отпорности, трајности, издржљивости материјала. Ви не желите да губите она својства, односно карактеристике које ти материјали већ имају“, нагласила је професорка Рајаковић Огњановић.

Изградња порозних плоча за упијање воде

Главни циљ је „решити се“ отпада и унапредити карактеристике неких грађевинских материјала.

„Кад кажете реч порозност, ви у ствари мислите на поре или, да кажемо, рупе у материјалу. Ви их повећавате. Зашто? Ако су поплаве те које праве проблем, значи, ако ми немамо добро, то се каже, одводњавање воде, желите да одведете воду брже и једноставније“, каже професорка.

Добијени, унапређени материјали имају мултифункционална својства. Утицало се на порозност (повећане су рупе) и материјал брже упија. Материјали добијени мешањем са индустријским отпадом могу се користити не само за поплочавање већ и за пречишћавање вода.

Главно питање није примена таквих материјала него да ли за њих има места у постојећој инфраструктури.

„Кроз овај пројекат ми бисмо промовисали, можда и апеловали, да се у случајевима где нема пропуштања воде, да се замене са нашим плочама. Пре свега би то било згодно за поплочавање тротоара, за тргове, скверове, паркинге који нису много оптерећени. Ту видимо шансу. У некој будућности би могло, да се можда користи и за путеве, али ту морамо још да балансирамо, да оптимизујемо удео материјала, да се позабавимо разноразним анализама и експериментима“, нагласила је професорка Рајаковић Огњановић.