Када је право време да медитеранске и тропске биљке пребаците у затворен простор

Дрвенаста укарасна пењачица зове се бугенвилија, познатија и као богумила. Углавном је срећемо по Медитерану и тамо може да порасте високо. Можемо је обликовати у мање саксијско дрво или жбун и тако је углавном и срећемо на нашим просторима.

Дипломирани инжењер пољопривреде Ивана Јовановић указује на ефекат који се добија гајењем богумиле у мањој саксији: „Када је биљка у тесној саксији, више ће цветати“.

Када је у питању медитеранска биљка као што је бугенвилија, битно је знати да она мора да се уноси зими.

Варијетети бугенвилије је биљка беле, циклама и наранџасте боје.

„Пузавицу када гајите у саксији, добро би било да имате неки штап или сличну потпору којом можете помоћи ову биљку да расте у висину“, објашњава Јовановићева и додаје да је код ове биљке цвет изузетно ситан и бео, а ово што на први поглед делује да је цвет у ствари су листови који могу бити разних боја.

Да би богумила цветала бујно потребно је да буде на сунцу шест-седам сати дневно, треба је прихрањивати интензивно у периоду цветања, од марта до октобра месеца, јер тада троши највише енергије.

Током лета неке биљке садимо у земљу заједно са саксијама. На тај начин спречавамо такозвано кување корена, поготово за оне биљке које захтевају да буду нон-стоп на сунцу као што је то богумила.

Зими када те биљке треба да се пребаце у затворен простор, при вађењу из земље не оштећује се њихов корен.

У затвореном проредите заливање, пре изношења саветује се орезивање биљке

Када се богумила унесе у затворен простор, треба је пресадити у већу саксију да би током неколико месеци у затвореном била мирна.

„Мораће да се залива редуковано, једном у десетак дана, можда ређе или чешће, то зависи од простора где сте нашли место за њу. Са биљке, у зимском периоду, може да се деси да опадне лист јер ово није њено природно стање. То је нормално, биљка тако реагује. Када је поново изнесете напоље, можете да је орежете, то јој и прија јер расте доста и опоравиће се“, саветује Ивана Јовановић.

Редовним орезивањем обезбеђује се дуг период цветања. Ако се не орезује, цвета краће, од априла до јуна. Свој пуни цват достиже са четири до пет година старости.

Ускоро се биљке уносе у затворен простор и за богумилу је важно да се налази у негрејаној просторији у којој је до десетак степени, али је важно да та просторија не мрзне.

Ваздух не сме да буде сув јер у том случају богумила одбацује лист.