Како да „поднесемо“ климу, шта да очекујемо и како да се заштитимо од екстрема

Јул 2023. године био је најтоплији месец у историји мерења у свету. У Србији - пети најтоплији јул од 1951. године. Прогнозе су да ће нам климатске промене све чешће доносити и временске непогоде и опасности од суша и поплава. Како да их лакше поднесемо и како да се боље заштитимо?

Наш регион је посебно погођен климатским променама јер се загрева брже од глобалног просека, са екстремним временским догађајима, јаким сушама, олујама и обилним падавинама за кратко време, које лако изазову поплаве.

„Климатске промене више нису нешто што ће можда да буде оне су већ ту и оне ће само да се повећавају интензитетом и учесталошћу и самим тим ми морамо да променимо и економију и функционисање друштва да бисмо се носили са њима“, рекао је Жарко Петровић, руководилац Тима за витални развој УНДП Србија.

Поплаве и суше су у последњих двадесетак година у Србији направиле штету која премашује седам и по милијарди евра. Улагањем у заштиту критичне инфраструктуре, штета може знатно да се смањи. Рачуница је да се сваки уложени динар у превентиву осам пута исплати.

„Ако немаш одговарајуће мостове мораш да возиш стотине километара у круг да би доставио помоћ или организовао евакуацију или доставио медицинску помоћ, то је све оно што може да страда у случајевима великих поплава као што смо нажалост имали прилике да видимо“, истакао је Петровић.

Стручњаци упозоравају да је неопходно пооштрити урбанистичке прописе када је у питању сигурност насипа, мостова, путева, зграда...

„Пре свега обалоутврде и насипи за одбрану од поплава морају да се контролишу постојећи и очигледно да се повећавају и нивои тих насипа, опет је повезано са оним стогодишњим и хиљадугодишњим водама које су сада много више него што је код нас у прописима, а пре свега постојеће конструкције мостова морају да се проверавају. Постоји катастар клизишта код нас урађен. Вероватно се после тих великих поплава активирају још нека додатна, али клизишта су посебан проблем који морају да решавају грађевинци“, рекао је проф. др Драгослав Шумарац, редовни професор Грађевинског факултета у пензији.

Највећи терет очекиваних трошкова прилагођавања на климатске промене сносиће инфраструктура, 60 до 80 одсто.

„Одржавање зграда је једна од важних ствари, одржавање инфраструктуре је једна од важних ствари, нажалост код нас ни инспекцијски органи ни држава не воде много рачуна о томе, поготово власници, нико од власника не проверава да ли му је кров довољно причвршћен да ли су попустиле везе“, истакао је професор Шумарац.

У току је израда националног програма прилагођавања на климатске промене са мерама прилагођавања и начином њиховог остваривања.