Руже као лек за душу, подмлађују и миришу у вештим рукама Ивановића

Уз руже смо и срећнији и здравији - тако мисле Биљана и Раде Ивановић, који су послове у Шапцу заменили радом у расаднику, у поцерском селу Синошевићу. Њихове стаблашице, једине у шабачком крају, више пута су награђиване на Фестивалу ружа у Липолисту.

О заштити биља и организацији посла у хемијском гиганту „Зорка“ су знали све, а о ружама тек да се калеме слично воћу. Технолози по струци посао у фабрици заменили су радом на њиви, а пензионерски расадник кажу сада им је и за рекреацију и за уживање.

„Ово за нас представља једно задовољство, а потом и рад од којег остварујемо неке приходе у овим пензионерским данима. Ружа је може се комотно рећи је лек за душу“, рекао је Раде Ивановић.

У расаднику све под конац, а на два хектара око 70.000 ружа. По омиљеним и траженим стаблашицама су препознатљиви. И њима лакше додају, мање муке са савијањем више труда око крошње.

„Има доста посла али је право уживање,оплемењује душу, разгаљује мисли подмлађује човека, руже цветају, миришу, захвалне су ми на сваком дану проведеном у њима“, рекла је Биљана Ивановић.

Руже су их из Шапца преселиле у Синошевић, сад имају, како кажу, баш све што им треба, здрав дух и здраве мисли, подршку деце и добре сараднике у селу.

„Таман посла, шта ћу ја на калдрму кад овде имам микроклиму, смедеревац и уживанцију“, рекла је Биљана.

„Село је богом дано за провод пензионера, имамо занимање, додатни приход, уједно одмор, радимо колко мислимо да треба. Могу вам рећи да је ово бољи посао за нас него кад смо са факултетским дипломама радили у фабрици“, истакао је Раде Ивановић.

Церски поглед и поветарац уз мирис ружа нихов је кажу рај, теретана на отвореном и бања. Године не броје, време мере стеченим знањем и новим изазовима.