Када ће Велики бачки канал бити чистији

Велики бачки канал изграђен је 1801. године, а његова изградња представљала је највећи градитељски подухват свог времена. Био је чист док у другој половини 20. века није постао колектор за испуштање отпадних вода из фабрика.

Још 2006. године са 22 индустријска загађивача потписан је споразум о престанку загађивања канала, неких фабрика више нема, неке пречишћавају отпадне воде, али и данас се Велики бачки канал сматра најзагађенијим водотоком у Европи.

Процењује се да се у њему налази 400 хиљада кубних метара муља загађеног тешким металима , нафтним дериватима и патогеним бактеријама, а то загађење доспева и у Тису и у Дунав.

За чишћење муља потребно обезбедити око 30 милиона евра. Изграђен је пречистач за отпадне воде, уз донацију ЕУ од 20 милиона евра, али још не ради пуним капацитетом.

„Очекује се да се канализација прошири на села општине Врбас. Ради са четвртином капацитета, има проблema и са финансирањем. Међутим, важно је да смо добили репрезантиван објекат вредан који је једини од стране ЕУ исфинансиран 100 посто.То је била обавеза наше локалне самоуправе и кулске - да обезбеди довољне количине воде а ЕУ је своје урадила, а то је и предуслов за чишћење канала”, испричао је Ратко Ђурђевац, председник Еколошког покрета Врбас.

Слив реке Дунава покрива 92 одсто територије Србије.

„Ми смо приметили да се квалитет Дунава на Бездану задњих 20 година значајно поправио обзиром на примену Директиве о водама која је у Европи од 2000. године ступила на снагу и примењује се и граде се постројења. Што се тиче суседних земаља које су чланице ЕУ и ту се ситуација значајно побољшава”, рекао је др Првослав Марјановић из Института за воде „Јарослав Черни”.

„Квалитет Саве је веома добар и има тренд ни растући, ни опадајући него је задовољавајућег квалитета. Није само због тога што таква долази из Хрватске Она је пријемник Дрине која је једна од најчистијих река Балкана”, каже др Небојша Вељковић из Агенције за заштиту животне средине Србије.

Бегеј од румунске границе тече знатно чистији него некад.

„То место је осамдесетих било означено, код Итебеја, као најзагађенији водоток у Европи. Урађене су многе ствари које су довеле до тога да то сада овако изгледа пре свега захваљујући томе што је у Темишвару изграђено постројење за пречишћавање отпадних вода. Вода која долази из Румуније, улази у Србију је много бољег квалитета него што је била, знам то зато што сам годинама долазио ту и пецао”, прича Жељко Сирар из Клуба спортских риболоваца Банат Зрењанин.

Право на чисту воду је једно од основних људских права. Да ли ћемо и у будућности имати чисту воду зависи од тога да ли ћемо престати да је загађујемо.