Читај ми!

Екоцид као део кривичног права у ЕУ - траже најстроже казне

Европски парламент је усвојио предлог да се „екоцид“ уврсти у кривично право Европске уније. За најтеже злочине против животне средине који остављају распрострањене дуготрајне последице по цео екосистем и људе траже се и најстроже казне.

Извештаји Интерпола показују алармантан пораст илегалне трговине и третмана опасног отпада. Озбиљна штета нанета квалитету ваздуха, земљишта, воде, биодиверзитету, животињама или биљкама – Екоцид, према нацрту Европског парламента, треба да се посматра као злочин посебне тежине.

„Одређени утицаји на животну средину су, било дуготрајни, било ненадокнадиви, било такви да просто обухватају територију више држава, ширих су размера, и за таква кривична дела је потребно прописати посебну санкцију која би у случају овог предлога, ако су починиоци физичка лица, била затворска казна у минималном трајању од 10 година А, ако је реч о компанијама чак до 10 посто од њиховог укупног прихода на глобалном нивоу”, каже професорка еколошког права. др Мирјана Дреновак, са Правног факултета Универзитета у Београду.

Наш Кривични законик садржи посебан део који обухвата 18 кривичних дела против животне средине, али у пракси је мало изречених казни. Један од познатих случајева је да су вишегодишње казне затвора изречене због закопавања опасног отпада у близини Обреновца.

„Што се тиче судске праксе у Србији, мислим да постоји јако мало поступака за кривична дела везана за загађење животне средине. То показује то да недовољан број људи пријављује то као кривично дело и мислим да би било корисно и да грађани, пошто је по нашем закону дозвољено да било ко поднесе кривичну пријаву, на тај начин такође утичу да се ти проблеми виде. Јер наше кривично законодавство јесте добро у том смислу дефинисано као нпр европско. Што се тиче правоснажно окончаних поступака, ја их не знам пуно. Ја учествујем у кривичној пријави везано за загађење из Железаре Смедерево у току је истрага и чекамо исход”, рекла је адвокат Нина Ницовић.

Пред судијама су најчешће кривична дела попут шумске крађе, злостављања и убијања животиња или незаконитог лова и риболова.У већини прекршајних поступака изречена је новчана казна од око 50.000 динара.

Због загађења реке Мали Пек компанија „Зи Ђин” је платила милион динара. Против исте компаније Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину поднео је више пријава за привредни преступ, а покренут је кривични поступак због загађења животне средине у Бору.

„Оно што морам да нагласим јесте да у овом случају по кривичној пријави Рерија први пут подигнут оптужни предлог против компаније. Ми смо доставили документацију која несумљиво показује да је радњама компаније Зи Ђин дошло до извршења кривичног дела загађења ваздуха у Бору. Ниједна пресуда није пресуда којом бисмо ми као организација која прати загађење и која познаје ову материју није задовољавајућа, односно не постиже се специјална и генерална превенција на загађивача којег смо гађали пријавом”, каже Љубица Вукчевић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину РЕРИ.

Оштрим законодавством земље Европске Уније су решиле доста еколошких проблема. На Правосудној академији на Правном факултету у Београду се од 2018.г одине одржавају курсеви о еколошком праву за судије и тужиоце.

Стасава и генерација младих правника који су завршили мастер студије за еколошко право или су похађали Правну клинику за еколошко право.

четвртак, 28. новембар 2024.
13° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње