Откривена нова гнезда крсташа, најређе птице у Србији

„Сателитским праћењем кретања четири млада орла крсташа, Миме, Михајла, Раденка и Иванке, у протекле две године научили смо више о њиховим потребама него што смо знали претходних деценијама. Орлови нам својим кретањем и боравком указују на то где су највреднија станишта на којима проналазе хране, где се одмарају и спавају. Те локације изискују хитну законску заштиту и поштеду од сече стабала и преоравања“, објашњава Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Лепе вести обрадоваће велики број грађана Србије који су пружили подршку у двомесечној кампањи „За наше крсташе“ током које је сакупљено више од милион динара неопходних за обилазак и чување постојећих парова орлова крсташа у периоду од пет месеци колико траје период гнежђења, те обележавање и праћење још два младунца.

Међутим, није само поменуто уништавање станишта претња по крсташе. Ту су и десетине нерешених и некажњених случајева тровања дивљих животиња, углавном намерних, која су усмерена против лисица, шакала и паса. На тај начин птице грабљивице страдају хранећи се затрованим мамцима или остацима отрованих животиња.

„Једино брзом, одлучном и координисаном реакцијом институција могуће је зауставити велика страдања и трајно осигурати опстанак крсташа у Србији. Тровање животиња не само да представља читав сплет кривичних дела, већ у једном дану може поништити вишегодишњи труд и рад нас орнитолога на опоравку ове врсте, сву бригу коју су људи показали током кампање и сву радост коју сада осећамо“, додаје Ружић.

Орлови крсташи се убрајају у најређе птице у Србији будући да њихова популација тренутно броји само седам парова. Kрсташ, симбол са националног грба, у Србији има статус критично угрожене врсте, па је свака јединка изузетно значајна за њихов опстанак.

Занимљивости о орлу крсташу

– Дужина тела, од врха кљуна до врха репа је око 80 центиметара, а распон крила од 180 до 215 центиметара.

– Одрасла јединка је масе од 2,5 до 4,5 килограма. Kао и код других птица грабљивица, женке су крупније и масивније од мужјака.

– Kрсташи постају полно зрели тек са пет година старости. Масивна гнезда углавном праве на рубу шума, на дрворедима или усамљеном дрвећу са кога имају добар преглед терена.

– Основна храна крсташа су мали сисари, попут текунице и птице средње величине. У природи могу да живе око 30 година.

– Међународно значајна подручја за птице (ИБА) проглашавају се зарад заштите најређих и најугроженијих врста птица, тј. очувања њихових станишта и популација. Она укључују најзначајније локације на којима се дивље птице размножавају, прехрањују, одмарају или презимљавају.

– ИБА подручја одређују се након научне обраде података о присуству, бројности и трендовима популација одабраних врста птица. Овај процес у свакој држави спроводе стручне организације за истраживање и заштиту дивљих птица које су чланице мреже BirdLifeInternational, као што је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Процес одређивања ИБА подручја и целокупне мреже у свакој држави је независан и одређен је строгом научном методологијом.