Природа је Лиму дала све најлепше што има, а људи све што не ваља и што му не треба

Пре неколико дана, свет је обележио Дан вода, уз упозорење да две милијарде људи на планети нема приступ чистој пијаћој води. Екипа РТС-а је проверила колико бринемо о рекама и како штитимо Лим, једну од најлепших, али и најзагађенијих река у региону.

Лим је у своју лепоту уписао Али-пашине изворе у подножју Проклетија, па се у Плавском језеру сакупио и избистрио као горско око, да би кренуо даље, у блаженом незнању ка Андријевици, Бијелом Пољу, Пријепољу, Рудом – на пут дуг 219 километара, до свог ушћа у Дрину.

Али, може да буде и чист и бистар и леп на понос а не на срамоту. Само што је за то потребан потпуни преокрет и то не онај који се мери километрима и временом, већ једноставан – ментални – да схватимо да је вода, па и ова, заиста услов живота.

Лим протиче кроз осам општина у три државе, али ниједна нема рециклажне центре већ низ дивљих сметлишта и по коју санитарну, недавно уређену депонију.

Недовољно за 300.000 становника тог подручја, а да би бар нешто променили, Бијело Поље и Прибој су већ имали неколико заједничких пројеката – које суфинансира Европска унија, па уз опрему коју добијају, траже и најбољи начин да стање поправе.

„Морамо јако пуно да радимо на промјени свијести када је у питању заштита животне средине и само одлагање комуналног отпада. Али мора се измијенити законска регулатива кад је у питању казнена политика, јер без ових механизама, мислим да нећемо успјети да дођемо до циља који сви имамо, и због генерација које долазе иза нас“, наглашава Раденко Вујошевић, директор ЈКП „Комунално – Лим" из Бијелог Поља.

„Ми смо конкурисали за камион смећар за обалско прикупљање отпада и један чамац, катамаран који ће плутајући отпад по језеру прикупљати и односити на нашу депонију“, каже Жељко Јечменица, директор ЈКП „Услуга“ из Прибоја.

Прибојци су већ очистили десетак нелегалних депонија, прикупили смеће из језера, Бјелопољци уклонили 12 сметлишта, али се и даље на обалама Лима шири на десетине кубних метара отпада.

„Број нелегалних одлагалишта се сваке године повећава. Године 2019. сам, у склопу пројекта, детектовала преко 230 нелегалних одлагалишта од границе са Беранама до границе са Србијом. Мало се мијења свијест код наших ученика, јер се трудимо да ученике кроз наставни процес колико-толико едукујемо и можемо да примјетимо за млађе генерације желе нешто да ураде“, наводи професорка Данијела Величковић, еколошкиња из Бијелог Поља.

Природа је Лиму дала све најлепше што има, људи му остављају све што не ваља и што им не треба. А кад се рачун испостави, нема дилеме ко ће бити на губитку.