Да ли знате зашто влажна станишта имају немерљив значај за човечанство

Зиме без снега, све топлија лета, индустријске и комуналне отпадне воде, урбанизација и прекомерна експлоатација земљишта све више угрожавају влажна станишта - мочваре, баре, ритове, делте река и живи свет у њима. У оквиру пројекта „ЕУ за Зелену агенду у Србији", Министарство заштите животне средине и Програм Уједињених нација за развој, представили су иницијативу за унапређење заштите влажних станишта и очување разноврсности биљног и животињског света у њима, која је покренута уз подршку Владе Шведске.

У прошлом веку нестало је више од 60 одсто светских влажних станишта. Научници упозоравају да нестају брже од било ког другог екосистема.

„Влажна станишта заузимају само шест одсто површине, а у њима живи 40 одсто разних биљних и животињских врста. Такође када је реч о климатским променама, током поплава оне имају значајну улогу у задржавању воде. Ми ћемо пружити подршку за унапређење законодавног оквира и знања стручњака у области заштите природе, као и за примену иновативних решења и развој одрживих механизама финансирања за обнову биодиверзитета”, каже Анас Карман, заменик сталног представника УНДП-а у Србији.

Влажна станишта попут мочвара и тресетишта, поред очувања биодиверзитета, доприносе спречавању поплава, стабилности подземних вода, очувању обала од ерозије и складиштењу угљеника.

„Заштита биодиверзитета је питање опстанка, јер наше друштво зависи од разноврсности биљних и животињских врста на много начина. Желимо да помогнемо Србији да ојача заштиту и повећа улагање у биодиверзитет у наредним годинама. Потребно је успостављање широког дијалога о то важној теми”, изјавила је Аника Бен Давид, амбасадорка Шведске у Србији.

Рамсарска конвенција, потписана у Ирану пре више од пола века штити 2.300 влажних станишта широм света.

Србија је, као земља чланица те конвенције, прогласила једанаест влажних подручја од међународног значаја.

„Заштита природе и биодиверзитета су од суштинског значаја на путу Србије ка Европској Унији. Нова иницијатива за очување ових драгоцених природних екосистема део је шире подршке за убрзање зелене транзиције привреде и друштва у Србији, у складу са Зеленом агендом Европске уније”, рекао је Никола Бертолини, шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Србији.

Министарство заштите животне средине је повећало улагања за заштићена подручја у овој години на 355 милиона динара.

„Имплементација Зелене агенде обухвата све сегменте заштите животне средине, али и других области у нашој земљи. Ми смо потврдили све међународне споразуме и ратификовали све међународне уговоре који се односе на ову област заштите животне средине. Радимо интензивно на повећању финансијских капацитета за боље управљање заштићеним подручјима”, истиче Сара Павков, државна секретарка Министарства заштите животне средине Србије.

Рамсарски локалитети Србије су и Специјални резервати природе Горње Подунавље, Ковиљско-петроварадински рит, Царска бара, Лабудово окно, Засавица, Пештерско поље, Власина.

четвртак, 28. новембар 2024.
12° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње