Јадранка Марчок из „Еколиста“: Подвиг је када неко због ваших речи почне да мења своје навике
„Еколист” – часопис који се из посебног угла бави проблемима заштите животне средине излази у електронском формату, али и као штампано издање, и то већ 15 година што је посебно значајан јубилеј. О плановима и изазовима са којима се сви који раде на садржају ових „зелених новина“ срећу, разговарали смо са директорком редакције Јадранком Марчок.
Јадранка Марчок каже за Интернет портал РТС-а да је Еколист једини штампани часопис о екологији и заштити животне средине код нас, који у континуитету излази деценију и по.
- Бићу нескромна и похвалићу се да то уопште није мали јубилеј, чак и када се гледа ван граница наше земље, а посебно у светлу разних изазова. Појава нових средстава комуникације, али и економских криза, које су се годинама уназад просто сустизале, озбиљно су угрозиле издаваштво. Највећи данак, и не само код нас, већ глобално, платили су мали издавачи, а управо они су стајали иза низа сјајних издања која су се бавила заштитом животне средине, екологијом, одрживим развојем, енергетиком...
Колико је било тешко, током 15 година, бавити се темом која и даље није комерцијална?
- Ми још увек успевамо да опстанемо - и не само то! Протеклих година смо истраживали тржиште и трудили се да идемо укорак с модерним временом. Тако је настало наше електронско издање - „еЕколист". То је ПДФ издање, које у протекле три године до својих читалаца стиже путем имејла. У питању је бесплатно и потпуно интерактивно издање, које читаоцима пружа доживљај читања магазина, али у једном сасвим новом, модерном формату. Штампани „Еколист" и електронски „еЕколист" садржински се потпуно разликују, али је њихова мисија иста - доношење сјајних прича из „зелене" сфере.
Осим електронског и штампаног издања, који су различити по садржају, Еколист је учесник бројних пројеката и програма који се односе на животну средину. Које бисте издвојили?
- „Како расте дрво" наша је акција подизања засада у школским двориштима, која дуже од осам година доноси радост школарцима и учи их како се дрво сади, али и како се у долазећим годинама брине о њему, како се расте крај њега и чува за нове генерације. Акција садње досад је спроведена у више од 100 образовних установа, где су ученици са својим наставницима посадили преко 5.000 садница. Поносни смо на ову акцију јер је повезала две важне тачке у будућности - нове засаде и децу, будуће људе који су кроз дружење и игру научили важност зелене животне средине.
На шта сте најпоноснији током протеклих 15 година? Где сте видели, на пример, да је конкретно проблем на који сте у својим издањима указивали - кренуо са „мртве тачке"?
- Иза нас су километри новинских страница, цело једно море исписаних речи - и то није мала ствар. Нема дана да се не питамо да ли смо некако допринели заштити животне средине. Исто тако, нема дана а да не добијемо потврду да јесмо. Покретање с „мртве тачке" је увек неизвесан посао, али оно чему смо ми свих ових година сведочили јесте покретање људи - њихова искрена брига за животну средину, жеља да се информишу, да буду укључени у локалне акције... Када смо почињали, екологија није била толико занимљива и било је уврежено мишљење се да се људи заинтересују за ове теме тек када подмире своје свакодневне животне потребе или када се деси неки акцидент. То данас више није тако. Наши суграђани схватају да заштита животне средине - чист ваздух, вода, здраве шуме, богат биодиверзитет - јесте свакодневна животна потреба. Ако тога нема - нема ни живота...
Колико је заиста важна улога медија у великом задатку који имамо сви ми као глобално друштво, а то је заштита нашег јединог дома - планете Земље?
- Медији су били и остали једини прави заштитници и гласови наше Планете. Све велике акције за очување животне средине, али и сви еколошки проблеми, па и акциденти, били би невидљиви, а темама попут глобалног загревања, декарбонизације или енергетске ефикасности бавили би се стручњаци. Данас су све ове теме препознатљиве и не представљају „терминологију мале групе људи". То значи да су грађани веома упућени, те и сами чине кораке на унепређењу животне средине.
Колико сматрате да је значајно информисати јавност о путу Србије ка европским интеграцијама, односно, о кластеру или поглављу који детерминише област заштите животне средине, и приближавању политичких елемената „обичном човеку"?
- На путу Србије ка европским интеграцијама информисаност је кључна јер сада имамо нову групу „неразумљивих речи" које би требало приближити грађанима. „Кластер" или „поглавље" суштински не значе много, али све добија сасвим нову димензију уколико кажете да ће улагања у животну средину у будућности износити десетине милијарди евра, па истакнете користи које ће од тога сваки грађаним имати и објасните како ће сва та улагања поправити квалитет живота кроз здраву животну средину или нове послове. То су подаци на које увек треба подсећати, јер животна средина нема алтернативу. То је у земљама Европске уније свима јасно, а то знају и наши грађани.
Шта је у овом тренутку - (имајући у виду и светску економску кризу и проблеме са снабдевањем енергентима...) међу горућим темама које бисте издвојили, и које посебно не смеју да остану непримећене како код новинара тако и код читалаца?
- О енергетици и енергетској ефиканости се увек мора извештавати као једној целини. Оно што увек истичемо јесте чињеница да, уколико не можемо да произведемо довољно енергије, можемо бар да уштедимо. А то бисмо могли да усвојимо као стил живота и без претеће енергетске и економске кризе. Недавни акцидент код Пирота указује на једну другу горућу тему, а то је поштовање закона. Уколико би сви у ланцу управљања само поштовали прописе, ми данас не бисмо имали овакве немиле догађаје, али ни загађен ваздух, отроване токове, дивље депоније...
Каква је мисија и визија редакције, како видите „Еколист" за коју годину?
- Покретање људи на размишљање и деловање - верујем да је то наша важна мисија, коју смо успели да испунимо. Јер, људи нам то говоре... Пишу нам, на пример, да никада нису размишљали о некој теми као еколошкој, док то нису прочитали код нас. Није мала ствар задржати нечију пажњу, а замислите колико је тек подвиг да неко због ваших речи почне да размишља другачије и мења своје навике. То смо радили досад. И тако ћемо и наставити, јер желимо да макар и малим корацима правимо помаке ка бољем и зеленијем свету.
Коментари