Како да заштитимо наше мале бодљикаве суграђане који су у зимском сну

Јежеви, осим у шумама, живе и у двориштима и баштама, у парковима између зграда, па се често дешава да их неопрезно повредимо или бацимо на сметлиште.

Милан Пауновић из Природњачког музеја Србије објашњава да је успавани јеж углавном склупчан и види се да дише. Јежеви иначе немају нарочито чврст зимски сан и знају да се повремено пробуде, посебно када је топлије време. Иначе, обично спавају дању, а активни су ноћу.

Препорука коју Пауновић упућује породици Глишић, која је пронашла легло јежева у свом дворишту на Бањици, је да их не дирају и оставе да живе свој живот, што су они и уважили.

Живот јежева у граду

Највећи проблем у градским срединама за јежеве су пси и мачке луталице који их нападају иако не могу ништа да им науде, наводи Пауновић.

„С друге стране, пошто се јеж споро креће, а има потребу да преваљује велике раздаљине током ноћи када тражи храну, онда се дешава да се сударе са колима и зато јежеви много гину на путевима“, напомиње гост Јутарњег програма.

Зато, ако наиђемо на јежа на путу, било би добро да га померимо, јер он само покушава да дође до хране, а сваки контакт са аутомобилом за јежа се увек заврши фатално.

Јежеви су иначе заштићена дивља врста оптималне бројности, што значи да га има свуда, и да поред тога што га више фактора угрожава, има оптималну бројност у области целог Медитерана, Европе и света.

„Међутим, пошто су јежеви заштићена дивља врста, не би смели да се држе у кућним условима. Као кућни љубимци се могу држати афрички патуљасти јежеви, али већина оних који су га имали, због буке коју прави током ноћи, брзо су одустали и молили зоолошки врт да га прими на чување“, каже Милан Пауновић, из Природњачког музеја Србије.