Пошто се не можемо поуздати у снег, време је да заштитимо биљке од мраза

Наизменична смрзавања и одмрзавања земљишта наносе велике штете корену вишегодишњих биљака. Најбоља заштита земљишта зими је снег. С обзиром на то да се снег не задржава целе зиме у свим крајевима, прибегава се другим решењима.

„Када су у питању биљке које остају напољу и сматрате да могу да поднесу ниску температуру, битно је обратити пажњу на њихову заштиту. Постоји неколико начина на који се то може урадити. Рецимо, један од начина који може да се користи и углавном је најзаступљенији, је заштита сувим лишћем које сакупимо у дворишту. Траба сакупити одређену количину од које би се могао направити слој од бар пет центиметара. Лишће се ставља око саме биљке, што ближе самог корена, да би заштитио биљку од ниских температуреа, мраза, сачувао ту температуту и одређену количину влаге“, објашњава Ивана Јовановић, дип. инжењер пољопривреде.

Поред тога, може да се користи пиљевина или малч, који се најчешће прави од борове коре и који доприноси и естетском изгеду. Прекривање биљака агротекситлом је још један успешан начин заштите. Пропушта светлост и влагу и под овим текстилом температура је три до четири степена виша.

„Можете направити неколико слојева и заштитити биљку. Потребно је заштитити и њен надземни део, целу лисну масу и можете увезати неким канапом. Оно што је битно, јесте да доњи део биљке не остављате го. Када је биљка у саксији, пре свега требате знати да мора бити пресађена у материјал у којем је захвално оставити током зиме, то је рецимо пластика где можете пресадити биљку у већу саксију и имати довољну количину земље која ће наравно и држати саму температуту која јој је и потребна“, истиче Јовановићева.

Уколико нисте у могућности да испуните баш све услове, може се искорисити неки картон, јутани џак или нешто слично, додаје инжењерка. Можете, такође искористити стиропор којим ћете заштитити саму саксију и додатно поставити лишће или малч око корена.

„Уколико сматрате да су биљке осетљивије на мраз или су у питању млађе саднице, можете их ставити испод терасе у неку заветрину и бити сигурни да ће и заштита од самог ветра довести до тога да биљка сачека пролеће спремна“, наводи Ивана Јовановић.

Спречавање исушивања лишћа код зимзелених биљака може се обавити тако што ћете поставити три или четири штапа око биљке. На штапове се обмота нека дебља фолија или агротекстилна тканина. Важно је не користити најлон јер одузима ваздух биљци и ствара ефект стаклене баште.

„Што се тиче неких биљкака које такође морате заштитити, поведите рачуна о тујама, које се све чешће постављају као жива ограда. Уколико је туја прерасла пола метра, може се искористити најобичнији канап који ће одрадити тај посао. Умотати саму тују, неколико пута обмотати око ње и то ће задржати саму биљку да остане компактна и усправна и оно што је битно снег неће довести до лома грана“, напомиње Јовановићева.

У пролеће, кад трава почне да се зелени, и када прође опасност од пролећнх мразева, малч и покривке се уклањају. Тамо где има превише малча, потребно га је уклонити због загушења биљке и труљења корена.