И запослена стока има своја права

ОБА, што је скраћеница за Праћење благостања животиња (Osservatorio del Benessere Animale), рођен је из идеје ветеринара Никола Мирка Бизолатија и агронома, те узгајивача стоке Матије Васте. Део тима су и адвокат Виторио Бандера, као и историчар и илустратор Гвидо Дамини.

„Млекаре се директно придружују синдикату, али 'борбом за права животиња' ће се директно бавити ветеринар пратећи фирме“, објашњава Бизолати за италијанске медије, додајући да: „Ако утврдимо пораст морталитета, нпр. тражим праћење крвне слике како би се утврдило да ли је колострација телади обављена у право време или су прекршене друге мере“.

Идеја је да млекара симболично преузме сва стада од којих се снабдева, да поштује њихово достојанство и да им омогући бенефиције као да су запослени. Ово би требало да подразумева боље гаранције за бригу о стеоним кравама, тестове крви и ветеринарске прегледе телади.

„Интензиван узгој је погрешан јер уништава резерве крава намењених за производњу млека. Потребан нам је 'релаксирајући' узгој, јер ако је животиња добро, добијамо и боље производе које цене купци“, наглашава ветеринар, покретач синдиката.

Други кључни елемент је дигитализација. Користећи софтвер, млекаре могу директно да прате како су штале снабдевене, да добијају збирне податке о броју животиња, боксевима и појилицама, као и расположивом простору. На овај начин млекара може циљано да проверава да ли се у шталама поштују правила здравих услова за смештај крава, да ли је простор скучен и какав је третман животиња, као и за добијање података који ће им омогућити прогнозу количине млека које ће дати краве у наредне четири године са евентуалном грешком од свега један одсто.

„На овај начин краве ће бити безбедније, мање ће загађивати околину и биће здравије, што се одржава и на крајњи производ“, подвлачи Бизолати.

Прва млекара која се уписала у синдикат је „Ца Де Стедфани“ и која производи и познати сир Грана Падано и поседује 24 штале, а у свакој од њих живи 300 крава. У овај пројекат улази и удружење узгајивача и њихових запослених не би ли се и другима приближио приступ напредној пракси која води рачуна о благостању крава.

„Са правим инвестицијама могуће је направити штале које вреде три милиона евра потпуно роботизоване у којима краве неће ни срести човека, јер човек зна да буде зао, а роботи не. Људи који раде са животињама, а нису обучени, неинформисани су и слично, раде лошије од оних који су професионалци. Однос између човека и стоке стар је 12000 година, али робот, с обзиром на то да би имао више података, знао би и како боље да води рачуна о кравама“, додао је Бисолати у својој изјави за медије.

Овај пројекат ће званично бити представљен на Сајму у Кремони уз плакат који промовише права животиња, који ће папком „потписати“ најлепша крава изабрана међу 650 кандидаткиња које су учествовале у такмичењу у овом ломбардијском граду.