Очи у очи са медведом - има ли спаса и вреди ли правити се мртав

Зашли сте мало дубље у природу јер је величанствен јесењи дан. Изненада, приметите медведа. И медвед је приметио и вас. Да ли бисте знали шта даље? 

Бет Прет је поделила своје искуство. Једном се нашла на стази Олд гардинер роуд у Националном парку Јелоустоун (САД), уживајући у трчању. Њеном сањарењу дошао је крај када је наишла на медведа гризлија који једе цвеће. 

„Зауставила сам се. Медвед је стао на задње ноге и погледао ме. Знала сам да то није претећи гест. Не шалим се, махнуо је шапом на мене као да каже - само иди својим путем. И полако сам се удаљила и направила мало по мало, безбедно одстојање, и сусрет се добро завршио", испричала је Претова. 

Она је регионални извршни директор Националне федерације Калифорније за дивље животиње, и тај посао ради више од 10 година. Такође је радила у Јелоустоуну неколико година где је једном видела девет медведа у једном дану.

Tакође je и аутор књиге Када су планински лавови суседи, која говори о томе како људи могу коегзистирати са дивљим животињама у Калифорнији. А ту је и поглавље само о медведима.

„Дивљи медвед је диван призор. Невероватно их је видети у дивљини. Никада нисам имала лоше искуство са медведима. Оно што покушавам да пробудим код људи је поштовање, а не страх, према медведима. Животиња обично жели да избегне сусрете са људима", испричала је.

Напади медведа на људе су ретки, наводи се на порталу US National Park Service, али се дешавају.

Два рвача је у недавно у близини Kодија у Вајомингу напао медвед; имали су тешке повреде, али су преживели.

Један планинар погинуо је у нападу гризлија у Монтани крајем марта.
У Француској је у новембру 2021. године медвед тешко повредио 70-годишњег ловца.

У Северној Каролини, пас једног пара привукао је нежељену пажњу црног медведа почетком јесени 2021. док су били на излету на Блу риџ парквеју; они и њихов љубимац су преживели.

У току је доба године када су многи медведи у фази познатој као хиперфагија, период јесени када медведи једу „све и свашта" да би постигли шо већу тежину за хибернацију која следи.

„Они једу све, и мраве, и цвеће и орашасте плодове... И нажалост, људску храну. Наша храна им је веома привлачна; то су лаке калорије. Комбинујте то са чињеницом да су неки национални паркови постали веома популарни и препуни посетилаца, и имате рецепт за потенцијалне невоље. Постоји више потенцијала за сусрете и сукобе. То ме помало брине", рекла је Претова.

Правила понашања и шансе за бег

Прво правило сусрета са медведом је да не улазите у физички обрачун.
Најбоља стратегија је да се заправо никада не нађете у опасности, тако што ћете намамити или провоцирати медведа. Покушај да дате медведу храну или приближавање слатким младунцима су потпуно погрешне ствари и тражење невоље.

На порталу Националних паркова САД, истиче се да је сваки медвед и сваки сусрет са њим другачији, али и да постоје опште смернице корисне у већини ситуација.

Пре свега, држите се на дистанци ако наиђете на медведа. Не прилазите му и дајте му довољно простора да се удаљи од вас. Трудите са да останете најмање 60 до 90 метара удаљени од животиње. 

Сигурнији сте када сте у групи, јер медведе тада може да уплаши бучност и потрудиће се да се не појави пред људима. Бирајте „утабане" стазе и не залазите у непрегледна подручја.

Ако се већ нађете „очи у очи" са медведом, а са малим сте дететом, обавезно га узмите у наручје.

Док се полако удаљавате од медведа, избегавајте директан контакт очима, и гледајте да положајем свог тела не станете између женке медведа и њених младунаца.

Подизање медведа на две задње ноге није знак агресивности 

Претова је додала да се не плашите ако медвед стане на задње ноге; то се не сматра агресивним потезом. Каже и да се дешавало да људи некада уопште нису свесни да је медвед у њиховој близини и да је у тим ситуацијама све прошло без икаквих последица.

Шта ако медвед ипак показује агресију и иде ка вама? Тада морате доносити важне одлуке - и то брзо. Прва ствар је да останете где сте. Панично трчање и бег су слаба опција јер медвед је брз. Не пењите се ни на дрво. Они такође могу да се пењу на дрвеће боље од људи.

Одељење за заштиту животне средине у Њу Џерсију (где расте популација црног медведа) такође има неколико савета:

-Правите гласне звукове викањем и лупањем да уплашите медведе.
-Учините да изгледате што већи машући рукама.
-Ако сте са другим људима, останите заједно, не раздвајајте се.

Претова је објаснила да одговор на напад медведа зависи и од ситуације али и од врсте медведа.

Ако је у питању црни медвед, не бежите, али и - не правите се да сте мртви.

„Останите где сте. Изгледајте што је могуће застрашујуће. Не бацајте ствари директно на њега, већ близу њега. Нека вас медвед не уплаши. Нека стекне утисак да сте велики, подигните нешто, вичите. Ако нападне, узвратите - циљајте у лице", саветује Претова.

Ако имате посла са гризлијем који се не повлачи и напад је неизбежан, саветујемо вам да урадите супротно. Требало би да се правите да сте мртви.

„Правите се мртви са гризлијем ако почне да напада. Заузмите положај фетуса. Омотајте руке око врата. Лезите на стомак. Када то урадите, огромна је вероватноћа да ће гризли кренути даље", додаје Претова.

Кључно је знати како направити брзу визуелну идентификацију. Црни медведи могу бити црни, смеђи, боје цимета, плави, плаво-сиви или беличасти.

Спреј као оружје 

Један од најбољих начина да се уочи разлика, јесте да пробате да уочите грбу на раменима. Гризли их имају. Црни медведи немају.

Лице црног медведа изгледа мало мало округлије, и нос је равнији док гризли има „дивљи израз".

Неки људи воле да са собом носе спреј за напад на животиње или неку врсту оружја када знају да иду у подручја где има медведа.

Спреј је наравно боља опција јер је ношење ватреног оружја увек додатни ризик.

Ако сте на камповању и треба да преноћите у природи морате од себе одвратити медведе који су углавно му потрази за храном.

Избегавајте складиштење хране у свом возилу или шатору, приколици... Ако морате, чувајте храну у херметички затвореним контејнерима у пртљажнику и потпуно затворите прозоре возила.

Отарасите се смећа у контејнерима и кантама за смеће јер то привлачи животиње па и медведе.

Претова је на крају нагласила да је на људима да буду одговорни према овим створењима: „Медведи су само медведи. Ми смо им много већа претња. Напади медведа су тако ретки. А смртни случајеви су још ређи. Животи медведа су више угрожени него наши у међусобним сусретима".