Аустралијско острво чува тајну скривања бубашваба дугу осам деценија

Бубашваба без крила која једе дрво, јединствена је за ово острво које је на листи светске баштине. За ову врсту бубашваба се верује да је изумрла пре више од 80 година. Острво Лорд Хај је спектакуларно место. Старије је од острва Галапагос и дом је 1.600 аутохтоних врста бескичмењака, од којих се половина не налази нигде другде у свету.

Истраживање ове ретке врсте бубашвабе на острву Лорд Хај, добило је неочекивани обрт када је студент Маким Адамс који се бави еволуционом биологијом на Универзитету у Сиднеју, баш ову врсту бубе открио испод камена.

Професор Нејтан Ло је предводио истраживачки тим који испитује популације јединствене бубашвабе panesthia lata, широм архипелага који се простире дуж средње северне обале Новог Јужног Велса.

Домаћа врста бубашваба је некада била распрострањена широм острва Лорд Хаj, али се сматрало да је изумрла после доласка пацова на острво - 1918. године.

Истраживачи су на овом острву пронашли читаве породице бубашваба, све под једним дрветом.

Професор Ло, вођа истраживачког пројекта истакао је да је ДНК рад потврдио важност открића.

„Секвенционисали смо њихов ДНК и упоредили га са ДНК бубашваба из Блекбурна, и за сада изгледа да су другачије. Вероватно су иста врста, али различита популација. Изгледа да је ова мала популација бубашваба опстала на острву током неколико деценија", рекао је професор Ло.

Ова ретка врста бубашваба је посебно еколошки важна за животну средину.

„Оне су невероватно важни рециклери хранљивих материја, инжењери екосистема као и извор хране за друге врсте. Заслужују бољи третман од обичних уличних бубашваба. Не улазе у куће људи. Само у шуми рециклирају дрво и стељу од лишћа, да би шума била здрава", рекао је професор Ло.

Истакао је да јединке ове врсте живи око осам година и да ће се проучавати њихово станиште, понашање и генетика како би се сазнало како је ипак успела да преживи на острву.