Пожари руше рекорде по захваћеним површинама и емисији угљеника

Јул 2021. године био је по страховитим шумским пожарима који букте широм света најгори од када се врши редовни сателитски надзор, али негативни рекорд забележен је и по количини угљен-диоксида који је у тим пожарима испуштен у атмосферу.

Подстакнути екстремно високим температурама и дуготрајним сушама, пожари и даље бесне у Северној Америци, Сибиру, Африци и јужној Европи, а због њих су у атмосферу ослобођене 343 мегатоне угљеника, што је за око петину више од претходног јулског максимума, забележеног 2014. године, пише британски Гардијан.

Лист наводи да су ти до сада незапамћени пожари поставили само још један у низу негативних рекорда који демонстрирају разорне последице глобалног загревања проузрокованог људским деловањем.

Марк Парингтон, научни сарадник у Служби за атмосферска осматрања ЕУ Коперникус, која обавља и мерења емисије угљеника, изјавио је да се овај јули "јасно истиче" и да је глобална емисија угљеника највиша од када су 2003. почела сателитска осматрања.

Више од половине угљен-диоксида потиче из два региона који пролазе кроз неуобичајено врео и сув период – Северне Америке и Сибира. Талас дужих периода високе температуре у западној Канади и САД су пратили и шумски пожари, а тајга у сибирској Јакутији је у пламену и прекривена отровним димом који се проширио све до Арктика.

Велику опасност представља чињеница да у многим деловима света сезона шумских пожара тек предстоји, а то се посебно односи на Јужну Америку и Африку, где пожари изазивају много веће емисије штетних гасова него у Европи.

У овом тренутку у Европи са пожарима се највише боре земље на источном и централном Медитерану.

У Турској је од почетка године до краја јула горело 128.000 хектара растиња, што је осам пута више од годишњег просека. И на Кипру је површина захваћена пожарима била осам пута већа од годишњег просека.

Према истом извору, Европском информационом систему о шумским пожарима, у Италији средином јуна није било површина под ватром, а у јулу је то нагло порасло на готово 80.000 хектара, што је четири пута више од просека у периоду од 2008. до 2020.

У Грчкој се територија захваћена ватром удвостручила, а пораст је забележен и у Шпанији, Француској, Албанији и Северној Македонији.

У тим земљама ситуација првих дана августа не само што није стављена под контролу него је постала много гора, па ће укупни подаци на крају овог месеца бити још драматичнији.

Међутим, у Европи је све већа и територија коју пожари могу озбиљно да угрозе, процењује служба ЕУ за управљање ризицима од катастрофа.

"Угрожено подручје се шири у Европи, више није ограничено само на медитеранске земље", каже научник у тој служби Хезус Сан Мигел Ајанз.

Тај тренд доказује и чињеница да је овог лета забележен и нагли пораст броја шумских пожара у Финској.