„Већ је касно“, упозорење Дејвида Атенбороа

Говорећи на позив премијера Велике Британије, Бориса Џонсона, на заседању Савета безбедности Уједињених нација, Дејвид је истакао да се не треба заваравати и да су климатске промене највећа претња с којом се човек данас суочава.

„Напустили смо стабилан и сигуран климатски период који је створио нашу цивилизацију. Нема повратка, без обзира на то што сада радимо, не смемо избегавати ову тему, због климатских промена ће најсиромашнијима и најугроженијима сада сигурно бити најтеже“, истакао је у кампањи еколог Дејвид Атенборо.

Премијер Борис Џонсон је на отварању првог самита УН о климатским променама истакао да је клима највећа претња данас. Глобално загревање представља претњу уз екстремне временске прилике и глад.

Позвао је на акцију која ће помоћи угроженим земљама да се прилагоде климатским променама, да смање ефекта стаклене баште.

Подржао га је француски председник Емануел Макрон, који је позвао Савет безбедности УН да именује изасланика за борбу с климатским променама.

Самит о клими је последња прилика 

Дејвид је описао тај догађај као можда „последњу прилику за неопходне промене“ и напоменуо да ако довољно смањимо емисије гасова, можда ће климатске промене ипак бити могуће зауставити.

„У новембру ове године, на самиту у Глазгову, можда ћемо имати последњу прилику за неопходне кораке. Ако климатске промене и пропадање природе посматрамо као светске безбедносне претње, какве заиста јесу, онда ћемо можда нешто и успети да урадимо“, рекао је Дејвид Атенборо.

Земље се све више суочавају са порастом температуре и екстремним временским приликама, што приморава становништво на миграције и једни другима правимо конкуренцију и трошимо све оскудније ресурсе. Од 20 земаља које су рангиране као најрањивије на пораст температура, 12 је већ у сукобу, рекли су званичници.

„Савет безбедности УН има задатак да се суочи са најтежим глобалним претњама, а управо то представљају климатске промене. Помажући рањивим земљама да се прилагоде климатским променама, заштитићемо не само богат биодиверзитет наше планете већ и њен просперитет и сигурност“, истакао је Борис Џонсон.

„Милиони најсиромашнијих људи на свету већ живе са последицама климатских промена, које утичу на расељавање, уништавају егзистенцију и врше притисак на заједнице да се надмећу око ресурса и воде. Зато у неким земљама избијају локални сукоби који могу прерасти у насиље и рат“, истакла је докторка Кат Крамер, председавајућа организације "Christian Aid's climate policy".