Може ли грађанско васпитање да оживи мамуте

На Фрушку гору враћен је јелен, а у Засавицу - дабар. Под надзором научника, одређене врсте, враћају се у некадашња станишта, из крајева света где их још има. 

Треба учити и научити како да се опет не нађу у „изгнанству". Сада се прате микро-чиповима, а стручњаци воде рачуна о размножавању и условима у стаништима.

У напретку технологије, као једном од главних криваца за стање природе у коме се сада налази, крије се кључ за важан, реверзибилни процес!

Тако ће се можда, и на српској страни Ђердапа, поново нежно жутети јединствени цвет казанске лале, која је нестала „с ове стране Дунава" због (сада стручњаци знају) изградње хидроелектране.

Има још само око хиљаду примерака на целом свету, преко реке - код комшија Румуна. Чекамо је да се врати. У међувремену, уз помоћ стручњака, повратак лале уз надзор, био би извеснији. 

Исто тако јединствена биљка - моравски водени орашак, заувек је нестао из долине Мораве, самим тим и из целог света, јер је успевала само у моравским водама.

Научили смо да је нема - због изградње ауто-пута. Научићемо и како да следећи пут, када се мешамо у природне токове, спречимо да нестане неки нови орашак!

Са стицањем знања о генетици, на основу сачуваних материјала, методама генетичког инжењеринга, стручњаци би могли да врате врсте које су заувек нестале са планете.

Неки истраживачи прикупљају материјал за поновну генетичку реконструкцију давно изумрлог рунастог мамута, а уз такве приче већина се сети Парка из доба Јуре.

„Знање је моћ" 

Не морамо се враћати милионима година у прошлост и плашити се да ће ускоро Земљом поново шетати диносауруси. Довољно је погледати листу врста које су овог тренутка на ивици егзистенције, употребити Бејконову „Знање је моћ", и одржати равнотежу њиховом заштитом. И не само то, већ мудро трошити ресурсе, обезбедити енергетску ефикасност, развијати технологију коришћења алтернативних извора енергије, пратити стање станишта, глечера, температурних осцилација...

За слојевитост проблематике каква је заштита животне средине, не би требало да је тешко пробудити радозналост.

Како раде соларни а како ветропаркови? Зашто је добро да разврставам отпад? Због чега је важно да сачувамо шуме и посадимо дрво, и шта је заправо ефекат стаклене баште?

На та, и бројна друга питања, деца у Италији од ове школске године, добијају одговоре од наставника али и бројних стручњака, у оквиру обавезног школског програма, и то почев од предшколског нивоа образовања. 

Грађанско образовање је обавезно, и деци у Италији, кроз прилагођен програм, приближава важност заштитничког односа према природи, објашњава шему одрживог развоја, чувања културног и природног наслеђа, указује на драгоцену солидарност, али и сајбер-безбедност, дигиталну писменост, права и дужности грађана.

„Трудимо се да наставницима, ученицима, па и њиховим породицама у оквиру овог програма пружимо корисне информације и могућност разматрања тема од општег интереса. Грађанским образовањем, објединићемо знање, али и практичне вештине који ће учинити да будемо активни у друштву, свесни грађани, критички оријентисани и одговорни", објаснила је министарка образовања Италије Луција Ацолина. 

На захтев Министарства, образовне институције у Италији, ажуриралe су наставни план и програм како би се новим предметом „развиле основе за будуће кадрове профила који захтевају савремена еколошка, социјална, економска, правна и грађанска знања и искуства".

С тим у вези, са ученицима сваке недеље (у оквирима изводљивог услед актуелне пандемије), знања и искуства деле бројни експерти из области животне средине, али и судије, нутриционисти, уметници, познате личности...

Шах, пинг-понг и учење на плажи 

У Трсту се тако већ организује „настава под небом". Ученицима школе „Ђузепе Каприн" на располагању је амфитеатар окружен језерцетом, ботаничким вртом и црвеним јавором... 

У Таранту су у комплексу школа „Пирандело" већ завршили еко-пројекат којим су старе школске клупе, наставници са ђацима, претворили у табле и фигуре за шах и пинг-понг столове. 

Некада нисмо знали... Некада је заиста становник Ускршњег острва био уверен да због ритуала мора да посече што више стабала. И када је остала пука голет, десио се „рат свију против свих" уз канибализам и крваву свакодневицу. Они су тако научили. 

Данас, учећи из искуства богате нам историје истребљења свега и свачега, потребно је применити и ону Кантову „Не чини другоме оно што не би желео да буде учињено теби". Кант нас је (људску врсту) од животиња разликовао тиме што поседујемо разум. Захваљујући тој разлици, постали смо домининатни. Захваљујући баш тој разлици - разумом и знањем, могуће је покренути поменути реверзибилни процес...

Порука која произлази, за оне који су још у школским клупама: „Не чините природи оно што би вас скупо коштало". Уместо тога, позовимо их да развојем технологије, отпад користимо за производњу струје или топлотну енергију (више од трећине домаћинстава у Бечу се греје на отпад), да учимо како да производимо све штедљивије сијалице, правимо ефикасније ветрогенераторе и соларне панеле... Добитак - обостран. Вукови сити и овце на броју. Могуће је заиста! Само треба - изабрати тај пут.

Тако су на Сицилији у комплексу школа „Портела дела Ђинестра", старе клупе решили да искористе за сценографију у школским представама, или као декор у школском врту.

Исто су урадили и у техничко-економској и технолошкој школи „Ејнауди" у близини Вићенце, где је стари намештај рециклиран и претворен у клупе и столице нових учионица на отвореном простору.

„Наше зелене учионице на отвореном, а већ их имамо три, су у пуном капацитету и редовно их користимо, а могу их и други резервисати, електронским путем", рекла је директорка школе Лаура Бјанкато. 

Школе у местима које су на обали мора имају посебне погодности. Тако је у Васту Марина, у провинцији Кјети, где се часови о заштити природе одржавају поред мора. Пројекат „На пешчаној плажи" ученике редовно доводи до обала. Све је почело у условима када је било потребно обезбедити физичку дистанцу, коју намеће пандемија коронавируса, па се радо прешло на неформалне методе наставе, јер је отворени простор пружао многе погодности, посебно школама са мањком простора, као што је школа „Мадона дел Азило".

„Наш час на плажи је обогаћен емоцијама, ентузијазмом, а деца са пуном пажњом активно учествују и уживају у прилици да уче, док их милује сунце, и док их окружује прелепа природа", прича директор школе Масимилијано Мелкјоре.

Пружање примера о одрживости је и даривање школског намештаја школама које би их куповале. Уместо трошења средстава и куповине намештаја од дрвета, техничка школа „Тоси" из Буста Арсиција, послала је 200 школских клупа до школе „Уго Фосколо ди Весковато" из Кремоне. Идеја је мало закаснила са реализацијом због пандемије, али је акција ипак успела на лето 2020. 

„Две општине су се побринуле да се све изведе до краја а бесплатни транспорт је обезбедила породица једне наставнице", рекла је директорка школе „Уго Фосколо ди Весковато", Паола Белини.

Показало се да током пандемије, и рецилажа може бити од помоћи, и то у школама у главном граду Италије.

Паравани од рециклираног материјала за већи комфор у учионицама током пандемије

Панели од рециклираног картона као еко-паравани, омогућили су да ученици безбедно поделе простор у учионицама, лабораторијама... Тако је многим ученицима било омогућено да наставу похађају директно, а не онлајн. 

У комплексу школа „Виа Нити" у Риму, користи се више од 100 еколошких паравана. 

„Потпуно су рециклабилни, и када се заврши пандемија, од њих ћемо направити посебну изложбу. Идеја је потекла од Пјерпаола Ђануција, архитекте, и родитеља једног од наших ученика. У амфитеатру смо направили и зид димензија шест пута три метра, комплетно израђен од школских табли", рекла је директорка комплекса школа Елиза Марсија Виталијано.

Учионице и радионице на отвореном одржавају се и у Болоњи, у „Комплексу школа 12", где ученици, кад год то могу, столице замењују пањевима.

У Павији, у Кастеђу, такође су се на креативан начин досетили како да деци пруже добар пример поновне употребе предмета. 

„Нашу учионицу на отвореном смо опремили између осталог и индустријским дрвеним бубњевима за намотавање каблова које смо обојили и прилагодили новој функцији - деца на њима седе док слушају предавања о одрживом развоју, рециклажи... Имамо 15 до 20 величина бубњева, тако да има места за децу свих узраста. Нашу учионицу на отвореном користимо увек када је сунчан дан", испричала је директора комплекса школа Анђела Склави. 

Правовремено стварање базе 

Док се стигне до учења о Канту, Бекону, док се не рашчивијају тајне генетике, станишта и ћуди (на пример дабра који се дошавши из Баварске фино снашао у Србији), док се не заврше биолошки, технолошки, пољопривредни, географски факултети и постулати савремене еколошке политике.... ствара се база. На време.

Свако дете ће схватити да се једна лименка може, уз мање енергије, без проблема претворити у исту такву нову, лепу и чисту лименку. Само ако се разврста тамо где треба.

Није тешко разумети да струју могу дати и ветар и сунце. И то све уз развијање љубави код најмлађих, која се заправо подразумева, јер је то љубав налик оној према мајци. Љубав према природи.

Посадиће дрво у школској акцији и биће поносни што тако имамо као планета, један минус мање, јер тамо далеко у Амазонији, или Индонезији, у плућима планете, неко вршља данима и ноћима, и немилице смањује капацитет тих плућа снижавајући стално резултате глобалне спирометрије. 

Осим што на отвореном слушају предавања, у комплексу школа у месту Мосо, у еколошким радионицама уче и да практично допринесу заштити природе.

Ученици сређују врт, брину о ботаничкој башти, праве бибилиотеку у парку, одржавају игралиште, праве ознаке поред стаза у парку...

Током лета, наставници су успели да за ђаке обезбеде и велику башту у селу, заједно са суседним воћњаком, на 15 минута хода од школе. 

„Узбудљиво је проводити време на том имању. Учиће о храни, рестаурацији предмета, ручним радовима, вежбаће гравирање, прављење керамичких посуда, ткање, прављење фигура Исуса за наш Божићни обичај - када се јавно приказује сцена Христовог рођења...", испричала је професорка Елена Салмистрано.

Зелене приче Србије

Није да „зелене приче" из Италије, немају пандан и у Србији. Иако предмет „Грађанско васпитање", које обрађује и проблематику животне средине, спада у изборне, као и рецимо „Чувари природе", о заштити животне средине деца у нашој земљи уче и кроз неколико других предмета.

Бројне су и независне школске акције сортирања отпада, прикупљања материјала за рециклажу, радионице о екологији, а у Србији је присутан и међународни пројекат „Еко-школа"

Основна школа „Вожд Карађорђе" из Лесковца од 2015. године је „Eко-школа". То значи да организује едукацију ученика, родитеља и запослених о томе како се стварају добре навике, и како се подиже свест о значају очувања животне средине. 

„Знања о екологији, заштити животне средине и одрживом развоју стичу се кроз садржаје предмета биологија, географија и изборног необавезног предмета ‘Чувари природе', мада се почетна знања стичу и у оквиру наставних предмета ‘Свет око нас' и ‘Природа и друштво' у млађим разредима основне школе. Међутим, то градиво није довољно да би се формирала и одржавала еколошка свест ученика", рекла је наставница биологије и координатор пројекта „Еко школе" у ОШ „Вожд Карађорђе", Сања Митровић Стевановић. 

Додаје да би био пожељан обавезни предмет који би искључиво проучавао животну средину и „у оквиру кога би се ученици, уз стручну помоћ наставника, сарадника из локалне средине, медија, бавили истраживањима о свим могућим загађивачима животне средине, начинима њене заштите, мерама које треба предузимати, односима између живих бића, антропогеним утицајима и проналазили решења за еколошке проблеме, најпре теоретска, а затим и практична".

„Наравно, тај предмет не би требало да има сувопарни садржај, већ да кроз различите видове еколошких акција, креативних радионица, пројеката и трибина ученици стечено знање примене за решавање еколошких проблема у свакодневном животу", објаснила је Митровић Стевановић.

„Од знања не боли глава"

Питали смо и ученике у Србији колико би волели да „више уче" о заштити природе. И - имају предлоге.

„Свиђа ми се идеја да се уведе предмет који ће се искључиво бавити екологијом, где би кроз еколошке радионице обележавали еколошке датуме, организовали еко-квизове, правили паное, презентације и подучавали себе и млађе о значају очувања животне средине и свим могућим штетним последицама које загађеност има на здравље људи", рекла је ученица седмог разреда Јана Ивковић. 

„Постоје бројна питања из ове области на које желим детаљније одговоре: 'На које све начине загађеност може лоше утицати на наше животе?', 'Колико озбиљно наше лоше навике могу бити штетне по животну средину?', 'Шта је најгоре што може да се деси нашем окружењу?'", истиче ученица седмог разреда Теодора Ковачевић.

Немогућност тоталног прекомпоновања 

Ипак, упркос напретку технологије у сваком смислу на свакодневном нивоу, за човечанство је много тога и даље недостижно. Па тако треба знати да прашуму коју је природа компоновала вековима, не можемо поново направити.

Деца која уче на обалама мора, лакше ће схватити да управо у тим водама има тешких метала који прелазе у месо риба, а да су на дну извора живота - тоне отпада.

О брзини таложења смећа сведочи и најсвежији пример заштитних маски и рукавица које се немилице троше током пандемије коронавируса и које су у огромним количинама пронађене на дну Средоземног мора.

Стручњаци кажу да њихова разградња траје 450 година. Док се заврши тај процес, свет ће можда задесити још која пандемија.

Задруге и вредне руке 

У ОШ „Свети Сава" у Пожаревцу активна је ученичка еколошка задруга „Мозаик". Хол школе постао је богатији за рециклажни кутак.

Ту су пунктови за рециклирање и пресовање лименки и пет амбалаже. Тако се поред одговорности према животној средини подстиче и бављење физичком активношћу. 

Такође у Пожаревцу, у ОШ „Краљ Александар I", у оквиру ученичке задруге „Вредне руке", раде и секција за рециклажу, и еколошка секција.

Ученици су у једној од акција правили магнете од рециклираних материјала које су продавали на „Фестивалу цвећа", а сав новац искоришћен је за хуманитарну помоћ ученицима у школи.

И ОШ „Бошко Буха" у Београду има Еколошку секцију, која постоји још од 1996. године. 

Ученици су задужени за негу биљака које су самостално посадили и размножили, што им је свакодневна активност. Ђаци су одговорни и за гајење рибица у школском акваријуму.

Када је реч о рециклажи, у школи се често организују акције сакупљања секундарних сировина, у којима учествују сви ученици и запослени.

Предшколци у акцији 

Осим у основним школама, и у предшколским установама реализују се различити еколошки пројекти. Један од њих носи име „Чувам моју планету" и реализује се у предшколској установи „Моје детињство" у Чачку. 

Локална заједница препознала је важност и значај упознавања деце у најранијем узрасту са заштитом животне средине, и започела финансирање предшколских установа у том смислу. 

Неке од активности које се реализују у вртићима су еколошке радионице, истраживачке активности, интерактивне приче, драматизације, сакупљање амбалаже, излети, еколошке патроле, еколошке изложбе, израда промотивног материјала, а одржавају се, сада већ традиционално - манифестације „Еко фест" и „Еко карневал". 

Пре учења о одредбама различитих споразума о климатским променама, и пре уписа специјализације пулмологије, најмлађе треба и конкретно подучити и то подацима који могу бити покретач даљег интересовања за здравље планете али и људи. 

Управо на настави у учионицама на отвореном, треба рећи да сваке године нестане 10 милиона хектара шума, да је човек одговоран за нестанак чак 27.000 врста годишње, да од последица загађења, на свету годишње умре 8,3 милиона људи...

Екологија је у свим предметима

У Министарству просвете, науке и технолошког развоја Србије, наводе да се „основна промена коју доноси оријентација ка кључним компетенцијама за целоживотно учење и општим међупредметним компетенцијама, огледа у динамичнијем и ангажованијем комбиновању знања, вештина и ставова релевантних за различите реалне контексте који захтевају њихову функционалну примену". 

„То се постиже сарадњом и координацијом у планирању и остваривању активности, односно повезивањем програмских садржаја предмета и других облика образовно-васпитног рада. Сваки час или друга активност прилика је да се ради на развоју компетенција. Имајући на уму ове критеријуме, као и карактеристике образовног система у Србији и контекста у којем функционише, нарочито педагошку оријентацију реформисаних планова и програма наставе и учења, важно је истаћи да у оквиру општих међупредметних компетенција које су релевантне за област екологије јесте прописан и одговоран однос према околини. Због тога се екологија и заштита животне средине тренутно у школама у Србији обрађују кроз програмске садржаје свих предмета, програма и активности", наводе за Портал РТС-а из Министарства. 

Додају да су посебне области посвећене екологији обухваћене предметима „Свет око нас", „Природа и друштво", „Биологија" и „Географија".

„Осим тога, у статусу слободне наставне активности постоје ‘Чувари природе'. У оквиру школског програма, школа аутономно дефинише и ваннаставне активности, у складу са потребама и интересовањима ученика, као и специфичностима саме школе", наводе у Министарству.

„У том смислу садржајима из области екологије ученици се могу бавити у оквиру еколошких секција или пројеката који се реализују у сарадњи са јединицом локалне самоуправе или другим партнерима. Оријентација образовног процеса ка међупредметним компетенцијама не значи увођење нових предмета нити додатних часова тематски посвећених одређеној области и компетенцији", закључак је ресорног министарства.

Брига о природи као животни стил

Представници невладиног сектора у Србији сматрају да је „увођење образовног градива о заштити животне средине и климатским променама у све нивое школовања од изузетног значаја уколико желимо, као друштво и држава, да се развијамо у складу са циљевим одрживог развоја".

„Еколошка ‘писменост' треба да почиње од ‘малих ногу' и да се унапређује током целог школовања, кроз различите приступе учењу - као посебан предмет, или као саставни део више предмета. На овај начин се не постиже само образовање ученика, већ се развија животни стил који подразумева бригу о животној средини", каже за Интернет портал РТС-а програмски директор Центра за унапређење животне средине Владан Шћекић.

„У Србији се ситуација поправља, и у образовном систему се све више даје значај животној средини у оквиру различитих предмета, па и увођењем нових предмета. У будућем периоду је важно радити на систематизацији градива, односно, стварању интердисциплинарног предмета који ће имати развијен програм који прати ученике, без обзира на образовни профил, током целокупног школовања", сматра Шћекић.

Додаје да је такав приступ потребно интегрисати у постојећи образовни систем у најкраћем могућем року, како бисмо што пре оспособили данашње ученике да разумеју релације које владају између човека, природе, простора, друштва и технологије. У годинама које долазе, последице неодговорног односа према животној средини ће бити све очигледније и снажније, а данашњи млади ће бити у позицији да доносе одлуке, и стога је важно да то раде на одговоран и информисан начин.

Европска унија као глобални лидер у питањима заштите природе

У земљама Европске уније је екологија почела да се уводи у школске предмете средином деведесетих година прошлог века.

Свака држава у том смислу има своје националне планове и стратегију. 

„Оваква тежња долази сасвим природно, имајући у виду ниво заинтересованости ЕУ да се питања заштите животне средине и климатских промена решавају убрзаним темпом, чиме се и потврђује да је ЕУ глобални лидер у овим областима", објаснио је Шћекић.

Интеграција екологије у образовни систем је на различитим нивоима у појединачним државама, али свакако постоји генерални консензус у Европској унији о значају унапређења образовања у том правцу. 

Не морамо као Бушмани (који немају знојне жлезде како би организам уштедео воду) у пустињи Калахари да једемо корење и остављамо болесне и старе на милост природи, јер... Panta rei! (Све тече!) Савременост се може испоштовати, а остати „чиста образа". 

Текст је реализован у оквиру пројекта „Пулс Европе - медијске посете ЕУ", који финансира Европска унија.