Свет ће до 2100. године изгубити половину пешчаних плажа

Чак и ако човечанство драстично смањи загађење из фосилних горива, више од трећине пешчаних плажа на свету ће нестати, што ће веома драматично утицати на живот људи у приобаљима и економије бројних земаља, наводи се у истраживању објављеном у часопису Nature Climate Change.

„Пешчане плаже су често последња линија одбране од обалских олуја и поплава и без њих ће утицај екстремних временских прилика бити још гори“, рекао је предводник студије Микалис Вусдукас, стручњак са Истраживачког центра Европске комисије.

Богатије земље већ планирају велике одбрамбене системе, али већина других земаља не могу да предузму толико инжењерске подухвате, што због логистичких, што због финансијских разлога.

Аустралија би могла да буде најтеже погођена са више од 15.000 километара пешчаних плажа несталих у наредних 80 година. Следе је Канада, Чиле и САД.

Пешчане плаже чине трећину глобалне обале, веома често у густо насељеним подручјима.

Кантице за песак нам више неће требати

Градња, пораст нивоа мора, учесталије олује, урагани и тајфуни и смањени прилив седимента због преграђивања река - главни су разлози еродирања пешчаних обала.

Модел РЦП8,5 како је насловљен најгори случај, подразумева да ће се емисија угљен-диоксида наставити несмањеним темпом, као и да ће атмосферски ниво гасова са ефектом стаклене баште расти због топљења пермафроста из којег се ослобађају заробљене залихе угљен-моноксида.

По овом сценарију, свет ће изгубити 50 одсто пешчаних плажа до 2100. године - око 132.000 километара. Чак и до средине века, било би изгубљено 40.000 километара.

Према моделу РЦП4,5 човечанство би успело да заузда повећање просечне температуре на око три степена Целзијуса, што је опет изнад границе од два степена постављене Париским климатским споразумом.

Иако много блажи, модел РЦП4,5 и даље предвиђа губитак 95.000 километара обале до 2100. године, а највећи део у наредних 30 година.