Од медведа Мише до мрмота Фила, ко су све природни метеоролози

Без сателита и мерних станица, људи су у давна времена посматрали понашање животиња да би проценили када ће доћи пролеће, да ли ће зима бити оштра или лето вруће. Тако и данас чекамо да медвед Миша каже шта мисли, а у Северној Америци сви гледају у мрмота Фила.

Свакако најпознатији „метеоролози“ на нашим просторима су медведи. Верује се да је зими дошао крај уколико медвед на Сретење изађе из пећине и не угледа своју сенку. Ако је угледа, онда ће зима потрајати још шест недеља.

Исти систем, друга животиња. Иако се Дан мрмота највише поштује у Северној Америци, то је у ствари германска традиција коју су донели холандски досељеници. Према веровању, уколико мрмот 2. фебруара не види своју сенку по изласку из брлога, може се очекивати да ће пролеће доћи раније.

Осим што најављују пролеће, ласте су још један од прогнозера. Када је повећана влажност ваздуха, инсекти се спуштају ниже, зато што им крила постају тежа. Ласте, које се њима хране, следе их па и оне лете ниско. Отуда и пословица: „Када ласте лете ниско, биће кише.“

За кишу су се такође користиле и жабе гаталинке. Пред кишу, инсекти се обично склањају и завлаче под заклон, па жабе не могу да их хватају док су у лету. Жабе се по киши обично врате у своје баре где траже другу храну. Жаба би била држана у делимично напуњеној тегли са малим мердевинама. У случају да долази лепо време, покушала би да изађе, а у случају да долази лоше време мрзовољно би остајала у посуди.

Пауци су такође весници доброг, али и лошег времена. Уколико у пољу почну убрзано да праве мреже, стиже лепо време. Супротно томе, уколико напуштају мреже и сакривају се, на помолу је неки кијамет.

Осим Михољдана и Митровдана, каква ће зима бити одређивале су и осе. Народно веровање каже да ће зима бити оштра ако у пољима има пуно осињака.