Генетска варијанта наслеђена од неандерталаца повезана са мањим ризиком од шизофреније
Варијанта коју су савремени људи наследили од неандерталаца могла би да смањи вероватноћу развоја шизофреније за готово 10 одсто код особа које носе две њене копије. Истраживање је, међутим, показало и да је код носилаца ове варијанте нешто мањи потиљачни режањ мозга, што не значи да имају слабије когнитивне способности.
Генетска варијанта наслеђена од неандерталаца повезана је са мањим ризиком од развоја шизофреније код савремених људи, показало је ново истраживање научника са Института „Макс Планк“ за еволуциону антропологију у Лајпцигу.
Према резултатима студије, особе које носе две копије ове генетске варијанте имају готово 10 одсто мању вероватноћу да развију шизофренију. До ових закључака дошли су истраживачи Хуго Цеберг и Сванте Пебо, а резултати су објављени у научном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.
Истраживачи су, међутим, утврдили и да је код особа које носе ову варијанту нешто мањи потиљачни режањ мозга. Реч је о једном од четири велика мождана режња, смештеном у задњем делу мозга, који обухвата и визуелни кортекс, област задужену за обраду информација које примамо чулом вида.
Према проценама научника, запремина овог дела мозга у просеку је мања за 0,85 кубних центиметара код особа које имају једну копију генетске варијанте, док је код оних са две копије разлика око 1,7 кубних центиметара.
Истраживачи, ипак, наглашавају да мања запремина одређене мождане регије не значи да особа има слабије когнитивне способности. Управо тај налаз указује на то да се анатомске разлике у мозгу не могу аутоматски тумачити као разлике у интелигенцији или другим способностима.
Генетска варијанта пронађена у свих пет анализираних генома неандерталаца
У истраживању су упоређени генетски подаци савремених људи, неандерталаца и денисоваца, изумрле групе из рода Homo која је живела на подручју Азије пре приближно 300.000 до 30.000 година. Научници су анализирали и раније прикупљене снимке око 4.000 можданих регија.
Генетска варијанта пронађена је у свих пет анализираних генома неандерталаца, али не и код денисоваца. Налази се у близини гена DAAM1, који, између осталог, има улогу у раном развоју мозга.
Научници нису утврдили да ова варијанта утиче на друштвено понашање или когнитивне способности. Такође, нису пронашли њену повезаност са другим психичким поремећајима, међу којима су биполарни поремећај, депресија, поремећај пажње и хиперактивности (ADHD) и аутизам.
„Ови резултати упозоравају на потребу за опрезом приликом изједначавања величине појединих можданих регија са когнитивним способностима“, навели су истраживачи.
Наслеђе неандерталаца и данас присутно у генима савремених људи
Један од аутора истраживања, Сванте Пебо, добио је Нобелову награду за физиологију или медицину 2022. године за допринос развоју истраживања у области палеогенетике.
Његов научни рад допринео је открићу да су се савремени људи и неандерталци током еволуције више пута међусобно укрштали. Због тога многи данашњи људи чији преци потичу изван Африке у свом генетском материјалу имају око два одсто неандерталских гена.
Научници, међутим, наглашавају да се резултати нове студије односе искључиво на конкретну генетску варијанту, а не на неандерталске гене у целини.
Ранија истраживања показала су да поједине генетске варијанте наслеђене од неандерталаца могу да повећају ризик од развоја Дипитренове контрактуре, познате и као викиншка болест. Са друге стране, неке друге варијанте повезане су са мањом вероватноћом развоја тешког облика ковида 19 и одређеним степеном заштите од појединих заразних болести.
Неандерталско генетско наслеђе може да утиче и на различите особине коже и косе савремених људи. Ново истраживање тако допуњује сазнања о томе како су се генетске особине наших изумрлих сродника задржале у људској популацији и како могу да буду повезане са различитим биолошким карактеристикама данашњег човека.