Тајна цивилизација Аквири: Ласери открили монументалне грађевине у Амазонији

Најновија археолошка открића у региону који обухвата јужни део бразилске државе Амазонас и делове Акреа, донела су потпуно нови поглед на претколумбовску историју највеће тропске шуме на свету.

Научници су идентификовали огромне монументалне конструкције, невидљиве са земље, које је изградила цивилизација позната као Аквири. Ове структуре, грађене хиљадама година уназад у областима удаљеним од великих река, указују на ниво друштвене организације који је изненадио стручњаке.

„Овај народ је правио монументалну геометрију у Амазонији у исто време када је Питагора развијао своју теорему у Грчкој", истакао је палеонтолог Алсеу Ранзи, председник Института Геоглифос из Амазоније и један од аутора недавне студије о овој теми.

Открића о геоглифима, огромним структурама ископаним у земљи, представљена су у раду објављеном у престижном академском часопису Nature. Истраживање је окупило међународни тим научника са универзитета из Финске, Шпаније и Бразила, а кључну улогу у мапирању до сада непознатих грађевина одиграла је технологија позната као ЛиДАР.

Технолошка револуција у прашуми

ЛиДАР (Light Detection and Ranging) опрема користи ласере за мерење удаљености и креирање комплексних тродимензионалних мапа терена. У окружењима попут амазонске прашуме, ова технологија омогућава научницима да виртуелно уклоне крошње дрвећа и анализирају огромна пространства без потребе за крчењем шуме или исцрпљујућим теренским радом наслепо.

„Ово је била прва амбициозна евалуација помоћу ЛиДАР технологије у Амазонији", нагласио је археолог Марти Персинен са Универзитета у Хелсинкију.

Помоћу овог уређаја, стручњаци су детаљно прегледали површину од 4.400 квадратних километара између држава Амазонас и Акре. Резултати су били запањујући, јер су идентификоване 432 земљане структуре, од којих 396 никада раније није било забележено.

Ови геоглифи, повезани са цивилизацијом Аквири, грађени су у периоду између 600. године пре нове ере и 850. године нове ере.

На основу прикупљених података и сателитских снимака, научници процењују да је територија коју је ова цивилизација заузимала износила око 183.000 квадратних километара. Током свог врхунца, између 100. и 300. године нове ере, овај простор је насељавало и до три милиона људи.

Инжењеринг и друштвена организација

Монументалност откривених структура сведочи о изузетним инжењерским вештинама и познавању геометрије. Већину геоглифа чине огромни ровови различитих величина и облика, укључујући савршене кругове и квадрате.

„Постоје ровови широки до 15 метара и дубоки пет метара", објаснио је Ранзи.

Како у овој регији нема камена, истраживачи претпостављају да су древни градитељи користили дрво и корпе за пренос земље. Изградња оваквих гиганата захтевала је огромну радну снагу, поделу задатака и напредно познавање математике.

Проблем за археологе представља чињеница да је органски материјал у влажној прашуми одавно нестао, остављајући само обрисе у рељефу.

„Већ смо имали у Амазонији довољне технолошке услове да значајна цивилизација попут Аквири изгради геоглифе у шуми", навео је археолог Руан Карлос Лопес са Федералног универзитета у Пари.

Иако су првобитне теорије сугерисале да су ове грађевине служиле за одбрану, данас се сматра да су имале церемонијалне и политичке функције. Пронађени комплексни геометријски облици скривени испод крошњи коришћени су за примање гостију, доношење политичких одлука, верске обреде и светковине.

Мрежа путева представља још једно фасцинантно откриће. Истраживачи су мапирали 350 километара путева који повезују геоглифе, доказујући да то нису биле изоловане структуре. Путеви би се ширили како су се приближавали важним центрима, прелазећи из уских стаза у праве саобраћајнице са више трака.

Уз све то, цивилизација Аквири је показивала дубоко поштовање према природи, крчећи само онолико шуме колико је било неопходно за узгој кукуруза, бундеве и маниоке, никада не претварајући прашуму у савану.

Око 850. године нове ере, градња геоглифа је изненада престала. Научници претпостављају да је узрок могла бити глобална еколошка криза, повлачећи паралелу са падом цивилизације Маја у Средњој Америци, који се догодио у истом периоду.

Даља ископавања, вођена прецизним мапама које је обезбедио ЛиДАР, настављају да расветљавају судбину ових древних градитеља и њихову заоставштину у срцу Амазоније.