Нуклеарне пробе пробудиле раседе испод Северне Кореје – потреси не престају ни осам година касније

Када снажним експлозивима ударите у земљину кору, планета не остаје увек нема. У тунелима ископаним испод планине Мантап у Северној Кореји, Пјонгјанг је извео шест нуклеарних проба између 2006. и 2017. године. Сада су геолози открили доказе да су ови тестови реактивирали претходно мирне раседе, покренувши стотине потреса који настављају да мењају сеизмичку слику региона.

„Најзанимљивији резултат није само то што су земљотреси уследили након подземних нуклеарних проба, већ начин на који се сеизмичност развијала", објаснио је сеизмолог Кванг Хи Ким са Националног универзитета Пусан у Јужној Кореји за научни портал Сајенс алерт. 

Севернокорејска локација за тестирање Пунгје-ри налази се испод планине Мантап, врха високог 2.205 метара у североисточном делу земље. Удаљена локација била је идеална за тестирање растућих нуклеарних капацитета нације. Тунели су бушени хоризонтално у планину испод стотина метара чврсте стене, што је помагало у контроли и задржавању радијације.

Последњи тест одиграо се 3. септембра 2017. године и био је убедљиво највећи. Док је бомба у Хирошими експлодирала са енергијом од око 15 килотона, последњи тест на локацији Пунгје-ри ослободио је процењених 100 до 250 килотона. Ова детонација произвела је сигнал снажан као земљотрес магнитуде 6,3.

Урушавање шупљина и померање тла

Подземна нуклеарна експлозија не захтева постојећу пећину. Детонација испарава и топи околну стену, ископавајући подземну шупљину док шаље интензивну детонацију кроз тло изван ње. Како се та шупљина хлади, њен кров може да се уруши под тежином одозго.

Чини се да се управо то догодило испод планине Мантап, јер су само 8,5 минута након експлозије инструменти забележили сеизмички догађај магнитуде 4,1 који се тумачи као урушавање новоформираног удубљења.

Земљотреси директно узроковани оштећењем од експлозије обично почињу одмах и смањују се како се поремећај расипа. Пошто је то био последњи тест, урушавање шупљине требало је да означи почетак краја сеизмичких сметњи, али је три недеље касније Земља почела снажно да тутњи. 

Међународни тим истраживача, предвођен научницима са Националног универзитета Пусан и Технолошког универзитета Ченгду у Кини, пречешљао је 17 година сеизмичких записа са станица у Кини и Јужној Кореји, обухватајући период од 2008. до 2025. године. Тим је користио технику прилагођене филтрације, модерну методу која издваја изузетно слабе земљотресе које је рутинско праћење пропустило.

Препозната су 1.399 потреса. Планина Мантап до тада није била позната као сеизмички активно место. Истраживачи су у историјским записима између 23. године пре нове ере и 1903. године пронашли само један догађај. Међутим, крајем септембра 2017. године, планине су задрхтале и никада заправо нису престале.

„И стопа земљотреса и ослобађање сеизмичког момента наставили су да расту све до маја 2025. године, што је крај нашег периода проучавања", истакао је Ким.

Претња за вулкан Паекту и нове тензије

Тим је прецизно пратио 955 земљотреса који су исцртали две приближно паралелне структуре усмерене ка северозападу од места тестирања. Једна линија је пратила пројектовани наставак раседа мапираног јужно од локације Пунгје-ри, док друга није одговарала ниједном познатом површинском раседу.

Тај образац је указивао на то да су нуклеарни тестови пореметили већ постојеће слабости у кори. Али то је оставило загонетку: Како су експлозије које су се завршиле 2017. године и даље могле да утичу на земљотресе годинама касније?

Непосредни ефекти подземне нуклеарне експлозије су релативно краткотрајни. Експлозија може да разбије околне стене, промени напоне у близини и – као што се догодило након последњег теста у Пунгје-рију – изазове колапс новоформиране шупљине.

Али сами ти ефекти нису могли да објасне земљотресе који се јављају десетинама километара далеко и настављају да се интензивирају годинама касније. Уместо тога, истраживачи верују да су кумулативни ефекти поновљених експлозија били одговорни.

Ким је нагласио да сама планина није била окидач. Уместо тога, њена топографија је пружила „дуготрајни механички оквир“ који је помогао да се утврди где су се ефекти нуклеарних тестова одиграли.

Ова открића доносе и нову забринутост због могућег утицаја на оближњи активни вулкан, планину Паекту. Геолози упозоравају да би будући снажнији земљотрес, уколико би се његов расцеп проширио на север, могао да досегне комору магме испод вулкана и потенцијално покрене ерупцију.

Да ли би тај процес на крају могао да произведе много већи земљотрес није јасно. Дужа од две структуре сличне раседу протеже се око 24 километра; ако представља један повезани расед који је пукао целом дужином, истраживачи процењују да би теоретски могла да произведе земљотрес магнитуде око 6,4.

Али то је хипотетички сценарио, а не предвиђање. Нема доказа да је такав земљотрес неизбежан, а структура би уместо тога могла да се састоји од више мањих сегмената раседа.

Налази су објављени у часопису Science.