Микроскопски трагови ванземаљаца на Месецу: Научници предлажу нову методу потраге

Теоријска студија не тврди да су пронађени докази о постојању напредних ванземаљских цивилизација; уместо тога, она нуди потпуно нов начин потраге за траговима њиховог постојања.

Уместо ослушкивања радио-сигнала са далеких планета, научници предлажу да „просејемо" месечеву прашину у потрази за остацима технологије који су можда путовали свемиром милијардама година пре него што су се коначно зауставили на нашем природном сателиту.

Месец као тихи галактички архив

За разлику од Земље, Месец нема функционалну атмосферу нити магнетно поље, због чега је потпуно изложен свемирском вакууму. Као резултат тога, непрестано га бомбардују метеорити, али и погађа сталан ток микроскопских честица из остатка Сунчевог система и шире. Будући да на Месецу нема воде ни тектонских покрета, ова микроскопска материја се акумулира и остаје на површини, потпуно неометана, стварајући јединствени архив галактичке историје.

У новом раду, који је крајем јуна постављен на сервер за препринт радове arXiv, истраживачи тврде да део ове прашине потиче из звезданих система изван нашег и да стога може садржати доказе о давно изгубљеним ванземаљским цивилизацијама. Студија је предата часопису International Journal of Astrobiology, али још увек чека објављивање.

„Месец тихо акумулира материјал из свемира милијардама година, а већи део тог материјала вероватно је милијардама година старији од самог Месеца", навео је у саопштењу главни аутор студије Луис Пино, планетарни научник са Универзитетског колеџа у Лондону и сарадник Института СЕТИ (Потрага за ванземаљском интелигенцијом).

„Питање које постављамо јесте да ли та древна збирка може садржати микроскопске трагове технологија које су постојале много пре него што су људи икада погледали у небо", додао је Пино.

Од радио-сигнала до „Архиповљевих честица"

До сада је потрага за доказима о напредним ванземаљским цивилизацијама, познатим као „технопотписи", углавном била усмерена на радио-сигнале које би могле емитовати насељене егзопланете или хипотетичке мегаструктуре, попут Дајсонових сфера.

Међутим, такви сигнали би потицали само од активних цивилизација, а не од оних које су нестале много пре него што смо их могли уочити. Ова нова идеја се надовезује на деценије ранијих предлога и оживљава концепт украјинског астронома Алексија Архипова из деведесетих година прошлог века, који је сугерисао да би Месец могао сакупљати међузвездану прашину вештачког порекла. У његову част, аутори студије су овакве хипотетичке фрагменте назвали „Архиповљевим честицама".

Аутори нове студије тврде да када цивилизација нестане, трагови њене технологије могу преживети и завршити у свемиру, било распадањем мегаструктура и мањих летелица, било снажним ударима астероида о некада насељене егзопланете.

Једном када се нађу у свемиру, сићушне честице метала или других вештачких материјала могле би бити избачене из својих звезданих система снажним ударима звезданог ветра и на крају отплутати према нама.

Користећи компјутерске моделе, тим је предвидео да би комади технологије величине до три микрометара (три милионита дела метра, или око три одсто ширине људске длаке) могли да напусте своје звездане системе и путују међузвезданим простором и до милијарду година.

Већ знамо да међузвездана прашина може продрети у унутрашњи Сунчев систем, јер су је научници пронашли у узорцима прикупљеним са површине астероида Бену, који је 2020. године посетила Насина сонда OSIRIS-REx.

Потрага у ери новог освајања Месеца

До данас, ниједан лунарни узорак није садржао технопотписе. Међутим, научници који су их проучавали вероватно нису ни тражили такве честице, а узорци су били премали да би дали значајне резултате, тврде аутори студије. Они верују да би узорак Месечевог реголита запремине једног кубног метра могао бити довољан да се пронађе бар један технолошки фрагмент.

Тим је такође предложио начине за претраживање материјала помоћу микроскопије, индустријске анализе материјала и снимања уз помоћ вештачке интелигенције.

Неколико предстојећих свемирских мисија прикупиће свеже узорке са Месечеве површине, укључујући недавно одложену кинеску мисију Чанг'е-7 и будуће мисије у оквиру Насиног програма Артемис. Ови узорци би потенцијално могли да садрже технопотписе, иако ће запремина прикупљеног реголита бити далеко мања од оне коју истраживачи предлажу.

Стога ћемо можда морати да сачекамо да људи успоставе сталну базу на Месецу пре него што астронаути буду могли да прикупе довољно материјала за правилну анализу.

Као резултат тога, Институт СЕТИ, који предводи међународну потрагу за технопотписима, гледа на нову идеју као на веома обећавајућу. Бил Дајмонд, председник и извршни директор Института СЕТИ, који није био укључен у нову студију, оценио је идеју као „изванредно оригиналну и разумну".

„Ово је нови додатак методологијама потраге које се примењују у тражењу доказа о технологији као показатељу живота и интелигенције изван нашег Сунчевог система, и узбуђени смо због могућности да се то оствари", навео је Дајмонд у саопштењу.

Иако је шанса за проналажење чак и једног микроскопског ванземаљског артефакта изузетно мала, потврда таквог открића представљала би дефинитиван одговор на једно од највећih питања човечанства – да ли смо сами у универзуму.

Чак и ако се ништа не пронађе, сама потрага би поставила прва квантитативна ограничења на количину технолошког материјала који су потенцијалне цивилизације могле да произведу током историје Млечног пута.