Универзум је можда стварао стеновите планете скоро од свог почетка

Експлозије неких од првих масивних звезда у свемиру могле су да створе изоловане области довољно богате прашином и елементима попут гвожђа и угљеника да формирају грађевне блокове планета, показује нова компјутерска симулација.

Симулација је произвела довољно материјала за формирање стеновитих планета да би потенцијално могло настати неколико планета величине Земље, а у младом звезданом систему било је и воде која је нешто касније могла доспети до планете, наводе истраживачи у часопису Astrophysical Journal Letters.

„Насељиви светови су, у принципу, могли да настану милијардама година раније него што се досад мислило, чак и пре формирања првих галаксија. Ове симулације заиста нас воде до правог, истинског порекла живота у свемиру“, каже астроном Данијел Вејлен са Универзитета у Портсмуту у Енглеској.

Научници су раније покушавали да утврде када су настале планете користећи велике компјутерске симулације како би открили када се накупило довољно тешких елемената — попут угљеника, кисеоника и гвожђа. Међутим, Вејлен и његове колеге желели су детаљније да проуче области раног космоса најбогатије елементима — поља остатака која су за собом оставиле прве џиновске звезде у свемиру након што су експлодирале као супернове.

Пошто би те области садржале више тешких елемената него свемир у целини, астрономи су претпоставили да су у њима планете можда могле да настану много раније.

Нова сазнања о настанку планета

Истраживачи су помоћу симулација пратили развој остатака једне врсте супернове познате као супернова парне нестабилности, која може да створи количину тешких елемената чија маса одговара чак 100 Сунчевих маса. Симулације су показале да су се остаци помешали са гасом у раном свемиру и да су се временом урушили, формирајући малу нову звезду окружену диском прашине.

У том диску истраживачи су пронашли планетесимале – мала стеновита тела пречника од неколико метара до неколико километара, која представљају ембрионе планета. Занимљиво је да су се неки планетесимали формирали на одговарајућој удаљености од звезде на којој је могла да постоји течна вода.

„Ова студија указује на то да су, практично све до самог почетка, можда постојали услови за настанак живота. Наравно, само постојање планета не значи да на њима има живота, али састојци неопходни за живот почели су да се стварају практично онолико рано колико је то било могуће“, каже астрофизичар Џерет Џонсон из Националне лабораторије Лос Аламос у Новом Мексику, који није учествовао у новој студији.

Могуће је да неке од ових најранијих планета и данас постоје, каже Вејлен. Звезда која је настала у симулацији имала је око 70 одсто масе Сунца, због чега би могла да живи веома дуго. Ако је неки од таквих система доспео у Млечни пут, лако би могао да буде идентификован као древни систем на основу свог хемијског састава.

„Пронаћи један такав систем сасвим је могуће“, каже Вејлен.

Заједно са колегама ради на симулацији наредне фазе раста планетесимала како би видели какве би планете на крају могли да формирају. Такође желе да проуче шта би могло да се догоди око друге врсте супернове за коју се сматра да је била чешћа у раном свемиру. Међутим, чак и први резултати подстичу астрономе да постављају нова питања.

„Мислим да ово отвара прозор за размишљање о томе шта је све могло да се догоди током више од 13 милијарди година откако су настале прве планете. Студије указују на то да би требало много пажљивије да размотримо ту могућност“, каже Џонсон.