Владимир Пиштало: Тесла није припадао свету профита – веровао је да су идеје дар, а не власништво

Али ко је заправо био Никола Тесла када се склоне митови, легенде и сензационализам? Да ли га данас боље разумемо или га тек сада претварамо у глобални симбол? О томе за Око магазин говорио књижевник Владимир Пиштало, аутор вишеструко награђиваног романа Тесла – Портрет међу маскама, књиге која је преведена на више од двадесет језика и постала један од најчитанијих српских романа у свету.

Пиштало сматра да је Теслина популарност последњих деценија доживела невероватан успон.

„Када је роман објављен 2008. године, у Француској су људи још питали ко је Никола Тесла. Данас то питање готово да више нико не поставља. Ускоро излази и француско издање мог романа, двадесет друго по реду на страном језику. То најбоље говори колико је интересовање за Теслу порасло.“

Велику улогу у томе, каже, имала је и појава аутомобила који носе Теслино име, али упозорава да би се сам Тесла вероватно веома другачије односио према савременој комерцијализацији.

„Било би веома занимљиво видети како би се Тесла поставио према Елону Маску. Он није припадао свету тржишта и профита. Напротив, сматрао је да човек није прави власник својих идеја.“

За Теслу су, објашњава Пиштало, идеје долазиле из једног вишег извора којем човек само приступа.

„Говорио је да смо више пријемници него творци сопствених идеја. Као радио који прима сигнал. Радио не ствара музику – он је само преноси. Тако је и човек са идејама. Оне долазе из једног универзалног центра, из организационе силе света, како год је назвали.“

Из тог погледа на свет произлазио је и његов однос према патентима.

„Тесла није био сигуран да је морално наплаћивати идеје. Сматрао је да оне нису потпуно наше. Исто тако мислио је да ни електрична енергија не би требало да буде роба. Управо због таквог погледа често је улазио у сукобе са људима који су финансирали његове пројекте, пре свега са Џ. П. Морганом.“

Борба струја - између Едисона и Тесле

Говорећи о томе како је Америка доживљавала Теслу, Пиштало подсећа да је његов лик деценијама био у сенци Томаса Едисона.

„Двадесетих година прошлог века постојала је огромна пропагандна машина која је од Едисона направила симбол америчког успеха. Едисон је представљао култ рада, покушаја и грешке. Био је спреман да стотине пута експериментише док не добије резултат.“

Тесла је, каже, био његова потпуна супротност.

„Није радио методом покушаја и грешке. Најпре би у својој свести створио савршену идеју, готово платонски образац, а тек онда прелазио на њену реализацију. Код њега је мисао претходила експерименту.“

Због тога је, сматра Пиштало, Тесла многима деловао готово нестварно.

„У поређењу са једним практичним човеком какав је био Едисон, Тесла је морао да изгледа чудно. Људи су истицали његове навике – да броји залогаје, рачуна запремину хране, непрестано пере есцајг, храни голубове или живи потпуно сам. Све је то доприносило слици егзотичног генија.“

Усамљеност није била последица друштвене неприлагођености.

„Могао је веома лако да се ожени богатом Американком. Постојала је чак и могућност романсе са Аном Морган, ћерком Џ. П. Моргана. Али њега то једноставно није занимало. Његов живот био је потпуно подређен стварању.“

Пиштало сматра да се данас поглед на Теслу променио.

„Мислим да данас многи у Тесли виде оно што представља чисту, неискварену креативност. Верујем да је управо због тога његово име изабрано за електричне аутомобиле. Тесла је постао симбол стваралачке енергије која није оптерећена интересом.“

Роман који је освојио свет

Пишталов роман Тесла – Портрет међу маскама постао је својеврстан издавачки феномен.

Објављен је у три издања у Сједињеним Државама, доживео огромну популарност у Кини и Турској, а преведен је чак и на непалски језик.

„У Турској је продато више од 100.000 примерака. То је фасцинантна бројка. Књига је препоручивана као поклон за Бајрам, готово као што се код нас књиге поклањају за Божић.“

Зашто је управо тамо доживела такав успех, ни сам није потпуно сигуран.

„Можда зато што је Тесла био мистик. Није био типичан научник затворен у лабораторији и научним часописима. Он је имао визије. Могао је да види своје изуме у простору, да их окреће, проверава и усавршава у сопственој глави много пре него што би их направио.“

Та особина, сматра Пиштало, приближава Теслу великим мистичним традицијама Истока.

„Када говоримо о његовим способностима визуализације, готово да говоримо о човеку који продире у неку другу димензију. Можда је управо зато у појединим културама ближи него у рационалистичком, западном свету.“

И после готово две деценије роман наставља да проналази читаоце.

„Од 2008. године продаје се готово истим темпом – између 1.000-1.500 примерака годишње. То показује да интересовање за Теслу не пролази.“

Пиштало верује да разлог није само у теми.

„Нисам желео да напишем биографију. Покушао сам да разумем Теслу изнутра, да уђем у његов психолошки свет. То је било много теже него описати његове изуме.“