Свемирски телескоп Еуклид открио две најстарије џиновске црне рупе у свемиру – свака сија јаче од билион наших Сунаца

Открића, објављена у часопису Astronomy & Astrophysics, више него удвостручују број познатих квазара из тог праисконског доба и могла би да помогну астрономима да реше једну од највећих космолошких мистерија – како су супермасивне црне рупе успеле да нарасту до огромних димензија тако брзо након Великог праска.

„Ово је велики корак ка темељнијем разумевању ових фасцинантних објеката“, рекао је Антонио ла Марка, истраживач ЕСА и члан тима телескопа „Еуклид“.

Квазари спадају међу најсјајније објекте у свемиру. Настају када се гас и прашина спирално крећу ка супермасивној црној рупи у средишту галаксије. При томе се материјал загрева и ослобађа огромне количине енергије, због чега квазар може да засени светлост читаве галаксије. Према истраживачима, два најстарија квазара откривена у овој студији сијају снагом која одговара светлости чак билион наших Сунаца.

„Еуклид“ је квазаре уочио током истраживања далеког свемира. Њих 12 има црвени помак од седам или више, што значи да је њиховој светлости било потребно више од 13 милијарди година да стигне до Земље и да потиче из првих 770 милиона година постојања свемира.

Два објекта, са црвеним помаком 7,77 и 7,69, представљају најстарије квазаре икада откривене. Они су сијали свега 670 милиона година након Великог праска, када је свемир имао тек око пет одсто своје данашње старости.

„Ови древни квазари потичу из детињства свемира. Њиховим проналажењем и проучавањем можемо боље да разумемо како су ови огромни системи настали и тако брзо расли, што представља једну од највећих мистерија астрофизике“, навео је Даминг Јанг, астроном са Универзитета у Лајдену у Холандији и главни аутор студије.

Млечни пут какав до сада није виђен

Проналажење квазара из раног свемира дуго је представљало велики изазов јер су изузетно ретки и веома удаљени. До сада су астрономи успевали да открију само најсјајније примерке, због чега је било тешко стећи потпунију слику о популацији квазара из тог периода. Захваљујући широком видном пољу, Еуклид сада може да открије и знатно блеђе квазаре на огромним деловима неба.

Најновија открића представљају тек мали део онога што се очекује да ће телескоп пронаћи током своје шестогодишње мисије, у оквиру које ће бити мапирано више од једне трећине целокупног неба. Опремљен инструментима који посматрају свемир у видљивом и блиском инфрацрвеном делу спектра, „Еуклид“ тренутно прави највећу тродимензионалну мапу свемира до сада израђену.

Научници очекују да ће истраживање открити стотине сличних древних квазара, пружајући до сада невиђен увид у развој првих галаксија и супермасивних црних рупа у свемиру.

„Еуклид“ се у међувремену посветио и проучавању нашег космичког суседства. Крајем јуна објавио је спектакуларну фотографију центра Млечног пута на којој је откривено више од 60 милиона појединачних звезда.