Звездани ратови за ноћно небо – да ли ћемо и даље моћи да посматрамо звезде – ако нам дозволи Илон Маск

План Илона Маска јесте да искористи практично неограничену соларну енергију и хладноћу свемирског вакуума како би заобишао ограничења земаљских дата центара, који троше огромне количине електричне енергије и воде за хлађење.

Прва генерација ових летелица, названа AL1, биће прави див у орбити. Када се расклопе соларни панели и радијатори, сателит ће бити дугачак 70 метара – више од распона крила џамбо-џета „боинг 747“. Управо је та величина, неопходна за напајање и хлађење моћних рачунара, постала извор највеће забринутости међу научницима, који страхују од неповратних последица.

Мрежа сјајнија од звезда

Проблем није у једном таквом сателиту, већ у плану да се у орбиту постави до милион таквих јединица. Астрономи упозоравају да би тако велики број великих и високорефлективних објеката створио непрекидну мрежу светлосног загађења.

Тони Тајсон, главни научник Опсерваторије „Вера Рубин“, истиче да би високе стопе лансирања, неопходне за изградњу и обнављање констелације, створиле сталне „светле траке“ на небу које земаљски телескопи неће моћи да избегну. Према његовим речима, сјај ноћног неба могао би да постане упоредив са одсјајем полумесеца, што би онемогућило спровођење кључних научних програма.

Ови сателити кружили би на висинама до 2.000 километара, у орбитама које им омогућавају да буду непрекидно обасјани Сунцем, чак и усред ноћи, због чега би били видљиви као споро покретне, сјајне звезде.

Џон Барентајн, астроном и консултант за очување тамног неба, оценио је да је овај план „изазов са каквим се до сада нисмо сусрели у новој ери комерцијалног освајања свемира“.

Слепи за космос – последице по астрономију могле би бити разорне

Најугроженије су широкоугаоне опсерваторије, попут „Вере Рубин“ у Чилеу, која скенира огромне делове неба у потрази за пролазним појавама, попут супернова. Сваки пролазак сателита кроз видно поље телескопа оставља светао траг на снимку, уништавајући прикупљене податке и често изазивајући лажне аларме у аутоматизованим системима. Барентајн страхује да би, уколико би у орбити било милион таквих објеката, „затварач камере био затворен чешће него што би био отворен“, што би озбиљно нарушило квалитет астрономских посматрања.

Симулације Европске јужне опсерваторије (ЕСО) показују да би њен водећи „Веома велики телескоп“ (ВЛТ) могао да изгуби до 28 одсто видног поља.

„Осећај је као да се поткопава све што смо постигли у последњих неколико година“, изјавио је Барентајн. Иако је 'Спејс Икс' раније радио на смањењу одсјаја сателита Старлинк, размере и величина летелица AI1 чине та решења недовољно ефикасним.

Шире последице за планету

Опасност, међутим, не вреба само од светлосног загађења. Са стотинама хиљада сателита у орбити, ризик од судара и стварања свемирског отпада експоненцијално расте. Џонатан Мекдауел, стручњак за одрживост свемира, упозорава да би „само неколико озбиљних судара“ могло да покрене каскадну реакцију која би поједине делове орбите учинила потпуно неупотребљивим за будуће генерације.

Проблем атмосферског загађења

Предвиђа се да би се, услед замене старих сателита новим, свака три минута један сателит сагоревао у Земљиној атмосфери. Тај процес би у горње слојеве атмосфере ослобађао велике количине материјала попут алуминијум-оксида, чији утицај на озонски омотач и климу још није у потпуности истражен. На крају, ту су и емисије штетних гасова из самих ракета, јер би одржавање овакве констелације захтевало лансирања на сваких неколико сати.

Ноћно небо је заједнички ресурс човечанства

Док се технолошки гиганти утркују да обезбеде орбитални простор за развој вештачке интелигенције, научна заједница апелује на то да је ноћно небо заједнички ресурс човечанства. Без обавезујућих међународних прописа о густини сателита и њиховој рефлективности, прозор за нетакнуто посматрање дубоког свемира могао би се брзо затворити.

Астрономи се налазе у трци с временом. Како је Барентајн рекао, он и његове колеге покушавају да утврде да ли је ово „егзистенцијални проблем“ за њихову науку, радећи на томе дословно у своје слободно време. Одговор на то питање могао би да одреди да ли ће будуће генерације гледати у звезде или у блештаву мрежу људске амбиције.