Спектакуларно откриће у Норвешкој – два ловца на метал пронашла до сада највећу викиншку ризницу

„Ово је историјско откриће“, рекао је норвешки министар за климу и животну средину Андреас Бјеланд Ериксен у саопштењу у којем је веза налаза са Викинзима описана као „још спектакуларнија“, уз оцену да „цела Норвешка заслужује да га види“.

Новчићи су откривени на пољу у близини норвешког села Рена, у округу Инландет. У том руралном подручју двоје приватних лица је 10. априла пронашло мању колекцију од 19 сребрних новчића, што је покренуло ширу археолошку истрагу током које су откривене хиљаде додатних примерака.

До тренутка када је округ објавио последње информације, са локалитета је било извучено више од 3.150 новчића, а потрага за још благом и даље траје.

Ова ризница баца ново светло на норвешку економију током бурног периода у историји земље, обележеног политичким превирањима, променама власти, викиншким експедицијама и приливом богатства из иностранства.

Стручњаци из Музеја културне историје Универзитета у Ослу испитали су новчиће и утврдили да већина потиче из Енглеске и Немачке, док су неки дошли из Данске и Норвешке. Према њиховим речима, ковани су током владавина Кнута Великог и Етелреда Другог у Енглеској, Отона Трећег у Риму и норвешког краља Харалда Хардраде.

Професор Универзитета у Ослу Свеин Гулбек рекао је да су новчићи највероватније закопани крајем 10. или почетком 11. века, у време када је страна валута доминирала Норвешком, пре него што је Хардрада ступио на власт 1046. године.

Археолошкиња и саветница Окружног савета Инландета Мај-Тове Смисет изјавила је да је откриће изазвало велико узбуђење у археолошкој заједници.

„Ово је изузетно откриће какво човек може да доживи само једном у каријери. Бити присутан када нешто овакво изађе на видело заиста је невероватно искуство, и професионално и лично“, истакла је Смисет.