Астрономи мисле да су коначно пронашли ивицу Млечног пута и ближа је него што су мислили

Сада међународни тим истраживача тврди да се спољна ивица налази на око 40.000 светлосних година од црне рупе у галактичком центру.

То значи да је Земља удаљена свега 13.300 светлосних година од ивице, што нас ставља много ближе спољним границама галаксије него њеном језгру.

Проблем у одређивању ивице галаксије лежи у томе што се Млечни пут не завршава нагло, већ се постепено „разлива“, попут града који полако прелази у тиха предграђа.

Истраживачи су желели да пронађу границе области у којој се формирају звезде, односно места где се нове звезде и даље рађају.

Проналажење ивице Млечног пута из нашег ограниченог угла посматрања веома је тежак задатак, али научници имају моћну технику која им помаже.

Како се галаксија формира, стварање звезда најпре почиње у областима близу галактичког центра, где су гас и прашина најгушћи, а затим се током милијарди година постепено шири ка споља.

Због овог процеса „раста изнутра ка споља“, звезде су углавном млађе што су даље од галактичког центра.

Најмлађе звезде налазе се управо на ивици диска у којем се формирају звезде, где су процеси настанка звезда тек недавно стигли.

Међутим, галаксије следе ово правило само до одређене тачке, након чега звезде поново почињу да буду све старије, стварајући карактеристичну криву у облику латиничног слова „U“.

Тачка у којој су звезде најмлађе означава спољну границу региона у коме се формирају звезде, односно „ивицу“ галаксије.

У новом истраживању, спроведеном на Универзитету Малте, научници су анализирали старост 100.000 звезда у Млечном путу.

Као што се очекивало, звезде су постајале млађе што су биле даље од галактичког језгра, све док нису достигле тачку између 35.000 и 40.000 светлосних година од центра.

Комбиновањем ових података са најсавременијим симулацијама, истраживачи су јасно уочили да је то уједно и место где формирање звезда нагло опада.

То је показало да тачка на самом дну „U“ криве старости означава спољну границу региона у коме се у нашој галаксији формирају звезде.

Иза те тачке и даље постоји много звезда. Међутим, велика разлика је у томе што ниједна од тих старијих звезда није настала на месту где се сада налази.

„Формирање звезда практично престаје изван ивице, па су све звезде које видимо даље морале тамо да стигну из неког другог дела галаксије. Оне су настале у унутрашњем диску и полако се померале ка споља током милијарди година кроз процес који се назива радијална миграција, у коме звезде благо помера гравитационо привлачење спиралних кракова галаксије. Та миграција је спора и насумична, па што је звезда даље отпутовала, дуже је морала да путује и самим тим мора бити старија“, каже Карл Фитени, истраживач са италијанског Универзитета у Инсубрији.

Овај процес објашњава зашто се звезде могу пронаћи и изван региона у којем настају нове звезде, као и зашто су најудаљеније звезде у Млечном путу уједно и најстарије.

Проналажење ивице галаксије веома је важно за астрономе, јер се део Млечног пута унутар региона формирања звезда значајно разликује од области изван те границе.