Артемис 2, дан осми – које песме су на плеј-листи за буђење астронаута

Најкритичнији део лунарне фазе мисије завршен је без одступања од планова, и посада се налази на путањи која не захтева велике маневре, већ само мање корекције путање. У складу са званичним описом мисије, који је објавила Наса, „законитости орбиталне механике саме воде летелицу назад ка Земљи, што представља једно од најбезбеднијих решења у планирању свемирских летова".

Рекордна удаљеност и историјски снимци

Артемис 2 (Artemis II) већ је ушла у историју као мисија која је људе одвела најдаље од Земље до сада – више од 406.000 километара. Тиме је оборен рекорд постављен током мисије Аполо 13 (Apollo 13).

Посебну пажњу јавности привукле су фотографије које је посада снимила током прелета изнад удаљене, такозване „тамне стране“ Месеца.

Међу њима се издвајају призори Earthset – тренутка када Земља залази иза лунарног хоризонта – као и снимци помрачења Сунца посматраног из лунарне орбите.

Након успешног прелета поред Месеца, астронаути су снимили и задивљујућу фотографију наше галаксије, Млечног пута.

Ови материјали оцењени су као једни од најзначајнијих визуелних записа у новијој историји свемирских истраживања. 

Стабилан лет и припреме за повратак

Летелица Орајон (Orion) налази се у фази мирног повратка ка Земљи. Активности посаде тренутно укључују рутинске провере система летелице, медицинске и научне експерименте у условима микрогравитације, документовање визуелних материјала са повратне путање припреме за улазак у Земљину атмосферу.

У овој фази мисије нема великих оперативних захвата, али је реч о периоду од кључног значаја за безбедност завршнице лета.

Повратак на Земљу: најризичнији део тек предстоји

Најважнији тренутак мисије очекује се крајем недеље, када ће Орајон ући у Земљину атмосферу и извршити спуштање у океан.

Према тренутним пројекцијама, повратак се очекује у петак, између 20 и 21 сат по источном времену у САД.

Улазак у атмосферу представља технички најзахтевнији део мисије, због екстремних температура и брзина које летелица достиже.

Маскота „Раjз“ (Rise): мали симбол велике мисије

Поред техничких достигнућа, Артемис 2 привукла је пажњу јавности и једним необичним детаљем – маскотом названом Рајз. Реч је о малој плишаној фигури која лебди унутар капсуле и служи као индикатор бестежинског стања.

Оног тренутка када је маскота почела да лебди, потврђено је да је летелица ушла у микрогравитационо окружење.

Посебну емотивну димензију даје чињеница да је дизајн маскоте дело детета, победника међународног конкурса у којем су учествовале хиљаде пријава из целог света. Унутар маскоте налази се и дигитални запис са именима великог броја људи, симболично повезујући мисију са глобалном заједницом.

Музика у свемиру: традиција која повезује посаду и Земљу

Још један елемент који је привукао пажњу јавности јесте плејлиста песама које се свакодневно пуштају астронаутима.

У питању је дугогодишња Насина традиција – а то су такозвани "wake-up call“ – поруке које се емитују посади као својеврсни почетак дана. Избор песама често има симболично значење и везан је за фазу мисије или личне преференције астронаута. Традиција пуштања „wake‑up“ песама потиче још из ере мисија Аполо.

До сада су чланови посаде слушали песме као што су Sleepyhead (Young & Sick), Green Light (John Legend feat. André 3000), In a Daydream (Freddy Jones Band), Pink Pony Club (Chappell Roan) и Working Class Heroes (Work) (CeeLo Green). Уз њих су се чуле и поруке легендарних астронаута, попут Џима Ловела и Чарлија Дјука. Данашњи "wake-up call", била је нумера је Under Pressure групе "Queen".

Током мисије Артемис 2 ова пракса добила је нову димензију захваљујући друштвеним мрежама, где су корисници почели да прате и анализирају избор песама, правећи сопствене плеј-листе инспирисане током мисије.

Артемис 2 тако није само технички подухват, већ и пажљиво осмишљена комуникациона прича која приближава свемирска истраживања широј јавности. Три америчка и један канадски астронаут пружили су нам прилику да готово уживо пратимо мисију.

Серија мисија вредна више милијарди долара, у оквиру програма Артемис, има циљ да до 2028. године врати астронауте на површину Месеца, пре Кине, и да током наредне деценије успостави дугорочно присуство САД у свемиру, укључујући изградњу базе која би могла да послужи за будуће мисије ка Марсу. При повратку на Земљу, планирано је да се посада спусти у Тихи океан.