Да ли су научници коначно открили мрежу подземних тунела на Венери

Тим истраживача са Универзитета у Тренту уочио је оно што изгледа као подземна цев од лаве на Венери, прво подземно обележје икада откривено на овој вулканској планети. Резултати, описани у студији објављеној овог месеца у часопису Нејчер, могли би да потврде дугогодишње теорије о вулканизму Венере и начину на који је обликовао планету.

„Наше знање о Венери је и даље ограничено, и до сада никада нисмо имали прилику да директно посматрамо процесе који се одвијају испод површине Земљине ‘планете близнакиње’. Идентификација вулканске шупљине је зато од посебног значаја, јер нам омогућава да потврдимо теорије које су годинама само претпостављале њихово постојање“, рекао је у саопштењу Лоренцо Бруцоне, професор на Универзитету у Тренту и коаутор студије.

Тајна пећина

Научници који стоје иза студије анализирали су радио-податке прикупљене током мисије „Магелан“ између 1990. и 1992. године. Летелица је пробила густе облаке Венере како би мапирала њену површину помоћу радара са синтетичком апертуром.

Тим је анализирао радарске снимке у потрази за знаковима локализованог урушавања површине и пронашао оно за шта верују да је празна подземна цев од лаве у близини вулкана Нукс Монс на планети. Тунел од лаве широк је око километар, што је више него код сличних структура пронађених на Земљи и Марсу. Његов свод има дебљину од око 150 метара, а садржи празну шупљину високу најмање 375 метара.

Тунели лаве су подземни тунели настали вулканском активношћу. Обично се формирају као нуспроизвод токова базалтне лаве, где лава мале вискозности наставља да тече испод површине очврсле лаве.

Венера је планета са највећом вулканском активношћу у Сунчевом систему, а та активност је обликовала њену површину. Научници већ дуго претпостављају да је вулканска историја Венере можда довела и до формирања велике подземне мреже тунела, али је то до сада било тешко открити због густе атмосфере планете.

Подземни тунели

Откривање првог тунела на Венери указује да би их могло бити још испод површине планете. „Ово откриће доприноси дубљем разумевању процеса који су обликовали еволуцију Венере и отвара нове перспективе за проучавање планете“, рекао је Бруцоне.

Истраживачи наводе да су потребни нови снимци високе резолуције и подаци добијени радарима који могу да продру испод површине како би се утврдило да ли на Венери постоји још оваквих структура.

Предстојеће мисије, попут Насине „Веритас“ и мисије “EnVision” Европске свемирске агенције, чије је лансирање планирано за 2031. годину, могле би да омогуће проучавање унутрашњости Венере у потрази за древним тунелима насталим њеном вулканском прошлошћу.