Како је река Грин текла узбрдо – геолошка мистерија коначно решена

Реке током дугог временског периода усецају своје токове крећући се низбрдо, што значи да обично прате нагибе и удолине планинских венаца на које наилазе.

Ипак, река Грин, која овим путем тече тек око осам милиона година, усеца се право кроз планине старе 50 милиона година како би се спојила са реком Колорадо, издубљујући кањон Лодоре дубок око 700 метара, који се простире кроз планински венац и противно свакој логици.

Геолог Адам Смит са Универзитета у Глазгову у Шкотској предводио је тим који се ухватио у коштац са овом дугогодишњом мистеријом. Испоставило се да река Грин уопште није морала да тече узбрдо. Уместо тога, сам планински венац је био привремено снижен у феномену познатом као „литосферско капање“.

„Друге реке у планинама Јуинте пружају доказе да се висина планина Јуинте мењала током последњих неколико милиона година“, пише Смитов тим.

Њихови подаци указују на то да је корен планина Јуинте, густи минерални део на дну литосфере, постао толико тежак да је „исцурео“ у Земљин течни плашт. То је привремено повукло планински венац надоле, омогућивши реци Грин да формира свој необичан ток.

Касније су се планине Јуинте поново уздигле за око 400 метара око саме реке, чиме је настао кањон какав данас познајемо.

Сеизмичко снимање подразумева анализу расипања вибрација земљотреса док пролазе кроз Земљу, како би се добила слика процеса у њеној унутрашњости. У области планина Јуинте сеизмички снимци открили су хладан, заобљен блок на око 200 километара испод површине, што указује на поменуто „капање“.

Поред тога, кора испод ових планина знатно је тања него што би се иначе очекивало, што је још један доказ да је „капање“ однело доње слојеве.

Када се ова „кап“ пре око два до пет милиона година одвојила од литосфере, планински венац је могао да се поново издигне. До тада је река Грин већ заузела свој ток – кањон Лодор остао је трајна одлика рељефа, а река Грин постала је притока реке Колорадо.

„Спајање река Грин и Колорадо пре више милиона година променило је континенталну разводницу Северне Америке“, објашњава Смит.

„Тиме је створена линија која раздваја реке које се уливају у Пацифик од оних које теку ка Атлантику, као и нове границе станишта за дивље животиње, што је утицало на њихову еволуцију“, наводи геолог.