Човек из Кеневика – лобања открила лице једног од првих људи на америчком континенту

Човек из Кеневика, назван по граду у савезној држави Вашингтон где су његови остаци откривени, имао је око 40 година када је умро у раном холоценском периоду.

Откривен 1996. године на обали реке Колумбије, његов скелет је један од најпотпунијих до сада пронађених из тог периода на америчком континенту и изазвао је бројне расправе о насељавању Америке.

Сада се може открити његов изглед за живота, након што је његова лобања искоришћена за реконструкцију црта лица у оквиру нове студије.

Цицеро Мораес, водећи аутор новог рада, рекао је да добијено лице приказује „снажног и издржљивог човека“, чије црте откривају „живот обележен непрекидним физичким напором и борбом за опстанак“.

Реконструкција је, додао је, постигнута комбиновањем „анатомског знања и статистичких података“.

„Најпре се лобања анализира коришћењем познатих просечних вредности дебљине меког ткива и анатомских смерница како би се позиционирале кључне црте као што су очи, нос, усне и уши. Ти референтни подаци заснивају се на великим скуповима података, укључујући медицинске снимке као што су CT скенови. Затим се глава дигиталног донора анатомски прилагођава структури лобање Човека из Кеневика, што омогућава обликовање лица у складу са реалистичним биолошким обрасцима. Резултат је основна апроксимација лица“, објашњава Мораес.

Овај поступак даје изглед лица, заснован искључиво на облику лобање, без субјективних елемената као што су коса или боја коже.

Међутим, друга, спекулативнија верзија укључује неке од тих елемената, што реконструкцији даје живљи изглед.

Мораес је рекао да тешкоће које је Човека из Кеневика претрпео нису видљиве само на његовом лицу, већ и на костима.

„Током живота, задобио је више физичких траума, укључујући мало удубљење на лобањи, поломљена ребра, прелом десне лопатице и озбиљну рану од копља, при чему је камени врх остао забоден у десну карличну кост“, навео је Мораес.

Скелет је такође показивао знаке значајног трошења зуба, као и стања познатог као „сурферско уво“, које настаје услед поновљеног излагања хладној води и карактерише се коштаним израслинама у ушном каналу.

„Иако је на појединим местима имао благи остеоартритис, већину тешких повреда, попут прелома ребара и карлице, доживео је у раној одраслој доби. Са сигурношћу се не зна шта је довело до његове смрти, али је утврђено да су повреде рамена настале непосредно пре смрти“, истакао је Мораес.

За живота, Човек из Кеневика је био висок око 173 центиметра и тежак између 70 и 75 килограма. Прехрањивао се морским врстама и пио воду насталу топљењем глечера. Данас се његов скелет састоји од 350 костију и фрагмената.

Мораес истиче да се ови остаци сматрају „једним од најважнијих људских скелета до сада пронађених у Северној Америци“.

Посебно јер су бацили ново светло на научну расправу о томе да ли су најранији становници Америка били „палеоиндијанци“ или „палеоамериканци“.

Заговорници првог становишта тврде да су први Американци преци савремених домородачких народа Америке, док њихови противници сматрају да они с њима нису у сродству, већ да су можда потекли из неке изумрле азијске или европске лозе.