Нове анализе показале да је ти-рекс био дуговечнији него што су научници процењивали

Научници су дуго посматрали и бројали прстенове раста у фосилизованим костима ногу ти-рекса како би израчунали и њихову старост у тренутку смрти и колико брзо су расли до величине одрасле јединке. Истраживања су показивала да су ови диносауруси обично престајали да расту око 25. године, а животни век им је био око 30 година.

Међутим, нова студија објављена у часопису PeerJ у среду, детаљно описује како је тим научника користио поларизовану светлост да би открио прстенове раста, које раније није било могуће видети, код 17 појединачних примерака.

Анализа је показала да тираносаурус рекс (Tyrannosaurus rex) не би достигао своју максималну величину од око осам тона све док није имао 35, па чак и 40 година.

За разлику од годова код дрвећа, прстенови раста диносауруса обухватају само последњих 10 до 20 година живота јединке.

Међутим, како су анализирани примерци обухватали и младе животиње, као и оне потпуно одрасле, истраживачи су успели да саставе слику њиховог раста користећи нови статистички приступ који комбинује записе различитих узраста.

Користећи највећи скуп података икада прикупљен за ти-рекса, истраживачи су успели да реконструишу њихову хронологију раста и открили да су ови диносауруси расли много спорије него што се раније мислило.

„Уместо да брзо расте, тираносаурус рекс је већи део свог живота провео у распону средње величине тела, уместо да брзо достигне укупну дужину тела од 12 метара“, рекла је за Си-Ен-Ен водећа ауторка студије Холи Вудворд, професорка анатомије на Државном универзитету Оклахоме.

„Осим тога, открили смо да се размак између прстенова раста разликује код јединки, при чему су неке године показале знатан раст, а друге врло мали. Ова варијабилност сугерише да је раст био флексибилан и вероватно под утицајем доступности ресурса, а можда и других спољних услова“, објашњава др Вудворд.

Налази помажу научницима, како каже, да боље схвате краља диносауруса и његову улогу у свету пре више десетина милиона година.

Према њеној оцени, студија помаже да се открије зашто је ти-рекс био толико успешан као месождер – да је, растући споро током дужег временског периода, овај диносаурус залазио у многе прехрамбене нише током живота, да би на крају био довољно велики да се око хране бори са другим ти-рексовима.

Прстенови раста у фосилима ти-рекса

Разлике у кривамa раста неких примерака укључених у студију доприносе научној дебати о томе да ли је оно што су палеонтолози сматрали једном врстом названом тираносаурус рекс, заправо група која обухвата друге врсте или подврсте.

На пример, студија објављена у октобру открила је доказе да је јединка за коју се сматрало да је млади тираносаурус рекс, заправо био диносаурус друге врсте познате као нанотиранус (Nanotyrannus).

Иако брзина раста испитана у овој студији не може дефинитивно потврдити постојање одвојених врста, „докази указују на ту интригантну могућност, између осталих могућих објашњења“, наводи се у саопштењу истраживача.

Налази нове студије се поклапају са недавним радом о нанотиранусу, рекао је Стив Брусати, професор палеонтологије и еволуције на Универзитету у Единбургу у Шкотској, који није био део научног тима који је спровео студију.

„Ово је добар, провокативан рад који такође сугерише да је постојало више варијација међу тираносаурусима него што смо раније мислили и да неки фосили који су дуго називани тираносаурусима заправо могу припадати различитим врстама“, истакао је Брусати.

Откриће новог типа прстена раста диносауруса могло би имати шире импликације за палеонтологе који истражују стопе раста ових животиња.

„Тумачење вишеструких блиско распоређених ознака раста је тешко“, навео је у саопштењу коаутор студије Нејтан Мирволд, математичар и палеобиолог у компанији за проналаске и инвестиције "Intellectual Ventures".

„Пронашли смо јаке доказе да протоколи који се обично користе у студијама раста можда морају бити ревидирани“, поручио је Мирволд.