Научници успели да „подмладе“ јајне ћелије, шта то значи за процес вантелесне оплодње

Научници тврде да су први пут „подмладили“ људске јајне ћелије, што је напредак за који предвиђају да би могао бити револуција, имајући у виду стопе успеха вантелесне оплодње код старијих жена.

Ново истраживање сугерише да би дефект повезан са старењем који узрокује генетске грешке у ембрионима могао бити преокренут додавањем кључног протеина јајним ћелијама.

Када су јајне ћелије које су донирале пацијенткиње са проблемима плодности добијале микроинјекције протеина, имале су скоро упола мању вероватноћу да покажу дефект у поређењу са нетретираним јајним ћелијама.

Ако се потврди у опсежнијим испитивањима, овај приступ има потенцијал да побољша квалитет јајних ћелија, што је главни узрок неуспеха вантелесне оплодње и побачаја код старијих жена.

„Све у свему, можемо скоро преполовити број јајних ћелија са абнормалним хромозомима. То је веома значајно побољшање“, рекла је професорка Мелина Шух, директорка Института Макс Планк за мултидисциплинарне науке у Гетингену и суоснивачица компаније „Ово Лабс", која има за циљ комерцијализацију ове технике.

„Већина жена у раним четрдесетим годинама има јајне ћелије, али скоро све јајне ћелије имају погрешан број хромозома“, додала је Шухова, чија лабораторија истражује биологију јајних ћелија последње две деценије. „То је била мотивација за жељу да се реши овај проблем", додала је.

Пад квалитета јајних ћелија је главни разлог зашто стопе успеха вантелесне оплодње нагло опадају са годинама жена и разлог је зашто се ризик од хромозомских поремећаја, попут Дауновог синдрома, повећава са годинама мајки.

Код пацијенткиња млађих од 35 година, просечна стопа рађања за сваки ембрион у вантелесној оплодњи била је 35%, у поређењу са само 5% код жена старости 43-44 године, према најновијим подацима из Велике Британије. Просечна старост пацијенткиња са проблемима неплодности које први пут почињу лечење у Великој Британији сада је преко 35 година.

Др Агата Зелинска, суоснивачица и суизвршна директорка компаније „Ово Лабс", је изјавила: „Тренутно, када је у питању женски фактор неплодности, једино решење које је доступно већини пацијената јесте вишеструки покушај вантелесне оплодње, тако да се кумулативно повећава вероватноћа успеха. Оно чему стремимо јесте да би много више жена могло да затрудни у једном циклусу вантелесне оплодње".

Смањење рањивости јајних ћелија

Најновији приступ циља на рањивост јајних ћелија повезану са процесом који се назива мејоза, у којем полне ћелије (јајне ћелије или сперматозоиди) одбацују половину свог генетског материјала како би се могле спојити и створити ембрион.

У јајним ћелијама, ово захтева 23 пара хромозома у облику слова X да би се поравнали дуж једне осе у ћелији. Приликом оплодње, ћелија се дели, што узрокује да се парови хромозома – идеално – уредно сложе у својим центрима како би се створила ћелија са тачно 23 појединачна хромозома од мајке, док остатак доставља сперматозоид.

Међутим, код старијих јајних ћелија, парови хромозома имају тенденцију да се олабаве у својој средини, благо се одлепе или потпуно одвоје пре оплодње. У овом сценарију, структуре у облику слова X не успевају да се правилно поравнају и крећу се хаотично у ћелији, тако да када се ћелија подели, оне се не пуцају симетрично. То резултира ембрионом са превише или премало хромозома.

Шухова и колеге су раније открили да протеин, шугошин 1, који изгледа делује као лепак за хромозомске парове, опада са годинама. У најновијим експериментима на мишјим и људским јајним ћелијама, открили су да микроинјекције шугошина 1 изгледа могу да преокрену проблем превременог раздвајања хромозомских парова.

Користећи јајне ћелије које су донирале пацијенткиње у клиници за плодност „Борн Хол" у Кембриџу, открили су да се број јајних ћелија које показују дефект смањио са 53% код контролних јајних ћелија на 29% код третираних јајних ћелија.

Када су посматрали само јајне ћелије жена старијих од 35 година, примећен је сличан тренд (65% у поређењу са 44%), иако овај резултат није био статистички значајан, што су научници рекли да је вероватно последица тога што су третирали само девет јајних ћелија у овом старосном распону.

„Оно што је заиста лепо јесте то што смо идентификовали један протеин који се са годинама смањује, вратили га на младе нивое и то има велики ефекат“, рекла је Шухова. Овај приступ не би продужио плодност након менопаузе, када се резерва јајних ћелија исцрпи.

Осим интрацитоплазматске ињекције сперматозоида (ICSI), тренутно не постоје третмани који укључују микроињекције у јајне ћелије, али тим научника не очекује безбедносне проблеме и у преговорима је са регулаторним органима о клиничком испитивању. Важно питање ће бити да ли очигледна побољшања квалитета јајних ћелија резултирају ембрионима са мање генетских грешака.

Др Гинеш Тејлор са Универзитета у Единбургу, који није био укључен у истраживање, описала је ове налазе као „заиста обећавајуће“.

„Ово је заиста важан рад јер су нам потребни приступи који функционишу за старије јајне ћелије, јер је то тачка у којој се већина жена појављује. Ако постоји једнократна инјекција која значајно повећава број јајних ћелија са правилно организованим хромозомима, то вам даје бољу почетну тачку", закључила је Тејлорова.