Научници упозоравају: „Оружје за контролу ума“ више није само научна фантастика

Софистицирано и смртоносно „оружје за контролу ума“ које може да нападне или измени људску свест, перцепцију, памћење или понашање више није ствар научне фантастике, тврде два британска професора.

Мајкл Кроули и Малколм Дандо са Универзитета Бредфорд тврде да је људски ум нова мета у ратовању и да је потребна хитна глобална акција како би се спречило коришћење неурологије као оружја.

Њихова књига, коју је објавило Краљевско хемијско друштво, истражује како се напредак у неурологији, фармакологији и вештачкој интелигенцији спаја да би створио нову претњу.

„Улазимо у еру у којој би сам мозак могао да постане бојно поље“, наглашава проф. Кроули. „Алати за манипулацију централним нервним системом – за седацију, збуњивање или чак принуду – постају прецизнији, приступачнији и привлачнији државама.“

Књига прати фасцинантну, иако ужасну, историју истраживања хемикалија које делују на централни нервни систем (ЦНС) које спонзоришу државе.

Током хладног рата и након њега, САД, Совјетски Савез и Кина су „активно настојали“ да развију оружје које делује на ЦНС, наводи Кроули. Њихова сврха је била да изазову продужено онеспособљавање људи, укључујући „губитак свести или седацију или халуцинације или некохерентност или парализу и дезоријентацију“.

Једини пут када је оружје које делује на ЦНС коришћено у великим размерама догодио се 2002. године да би се окончала талачка криза у московском позоришту. Снаге безбедности користиле су деривате фентанила да би окончале опсаду, у којој су наоружани чеченски милитанти у позоришту задржали 900 гледалаца као таоце.

Већина талаца је ослобођена, али је више од 120 умрло од последица хемијских агенаса, а неутврђен број је претрпео дуготрајна оштећења или је преминуо прерано.

Од тада су истраживања значајно напредовала. Професори тврде да постоји могућност стварања много „софистициранијег и циљанијег“ оружја које је некада било незамисливо.

„Исто знање које нам помаже у лечењу неуролошких поремећаја могло би да се користити за нарушавање когниције, подстицање послушности или чак у будућности претварање људи у несвесне агенте“, наводи проф. Малколм Дандо.

Претња је „стварна и расте“, али постоје празнине у међународним уговорима о контроли наоружања које спречавају ефикасно решавање њеног проблема, упозоравају професори.

Дандо је професор емеритус међународне безбедности на Универзитету у Бредфорду и водећи стручњак за контролу биолошког и хемијског оружја. Кроули је почасни гостујући виши истраживач на Одељењу за мировне студије и међународни развој Универзитета у Бредфорду.

Обојица су присуствовали и 30. седници међународног тела које надгледа спровођење Конвенције о хемијском оружју Конференција држава уговорница (Conference of the States Parties) у Хаг.

Залажу се за нови оквир „холистичке контроле наоружања“, уместо ослањања на постојеће уговоре о контроли наоружања. У књиз наводе низ практичних корака који би се могли предузети, укључујући оснивање радне групе за агенсе који делују на ЦНС и шире агенсе за онеспособљавање. Други предлози се тичу обуке, праћења и дефиниција.

„Морамо да пређемо са реактивног на проактивно управљање“, наводи проф. Дандо.

Обојица признају да учимо више о мозгу и централном нервном систему, што је добро за човечанство. Напомињу да не покушавају да угуше научни напредак и да се ради о спречавању злоупотребе.

„Ово је позив на буђење. Морамо деловати сада како бисмо заштитили интегритет науке и светост људског ума“, наглашава проф. Мајкл Кроули.